Употреба речи надошле у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Рекла сам ти да не можеш. — Морам да га видим! — глас му одједном постаде сигуран и строг. Од надошле снаге. Крепко пође у кућу. Милунка га пристиже и рашири руке пред вратима: — Срамота је! — Ако! — гура је.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Док су га водили Вожду, у Вишњићу су надошле речи. Ако ником другом, Црном је Ђорђу могао да искаже сазнање што се таложило у њему. Било је време.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Све се то десило к'о у наглом хуку Пролетњих потока и надошле воде: Пет векова дугих, у црном јауку, Изгубили су се у химни слободе.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ће их усред песме, насред друма, Усред шуме у туђој глави затећи ноћ (Нож најежен у срцу Низ две оштрице лева Надошле славује насиља и сунце без сведока) Реч по реч примораваш себе на песму Изабрао си пут и путујеш га у себи Као речи

Ћипико, Иво - Пауци

— Потреба ми је од смијеха, весеља, младости... Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности