Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Мој синко!... Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!... Ово је неки измет... плаче!... То беше што и надраженом псу палица кроз плот... Само што погледа Маринка страшним погледом, па јyпнy као звер... У тренутку се вратио.