Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
је несигуран, колена ми се подламају, висока дивизма се савија и шиба ме по лицу и врату, њен жућкасти полен ме гуши и надражује на кијање. Ваздух је загушљив, мали ковитлаци прашине ничу као печурке по пољу и намах нестају. Ознојена сам и уморна.
На ражњу се окрећу овце и телад, у големим лонцима крчка боб. Мирис печеног меса надражује ми ноздрве и ако ме ишта помери одавде и натера да сиђем доле и помешам се са том лудом руљом, биће то зов трбуха,