Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Прошлост и садашњост својим неприродно хладним поступањем сваку су наду у души мојој следиле, и ја немам наде и немам будућности.
“ — И његова сува рука лупаше немилостиво по рањеним грудима. Ја сам стрепила од стрâ, а тетка му улеваше наду у рањене груди: „Доћи ће дан, доћи ће и час освете!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Није ни то! Већ почеше Зарожани да губе сваку наду; не могу наћи — сва им је мука узалуд! Хајде да виде још једну јаругу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... — Добро ће бог дати! Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу. Та ово је слепац! — А?
Африка
Обоје гледамо у скоро изврнути камион: он је у њега уложио педесет хиљада франака, ја наду да ћу њим прећи још сто педесет километара који ме раздвајају од Нигера.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Најзад се све добро свршило. Божич је пољубио, при растанку, капетана у образ, а изразио наду да ће њихово пријатељство, склопљено уз пут, бити више него епизода, у њиховом животу.
А кад је ухапшен чак и оберст Рајко Прерадович, па затворен у Штокхаус, у Бечу, многи напустише наду да ће Росију икад видети. Разбегли су се, по Бечу, куд који.
Питала га је, гласно, где је цео дан био. Чекала га је и тражила, каже, а била је изгубила наду да ће га видети данас. Хтела је да оде, кад га је, случајно, угледала, пролазећи, како се бели у мраку.
Та сестра је била, због тога, међу мушкарцима, јако уплашена. Да ће се икада удати, била је изгубила сваку наду. Зимински је то, више свега, желео.
Све до данас, он, Зимински, имао је једну наду, да ће њену сестру удати, за Павла. Нема више ту наду. Павле је, до данас, био горостас у његовом оку, бор, који иде
Све до данас, он, Зимински, имао је једну наду, да ће њену сестру удати, за Павла. Нема више ту наду. Павле је, до данас, био горостас у његовом оку, бор, који иде право, а не силази с пута ником. Часно. Неустрашиво.
Вишњевски је на то клањао се, љубазно: Нека капетан не брине. Иако му одузима последњу наду. Колегија у Петерсбургу не даје му премештај, иако га је, неколико пута, тражио.
И Костјурин мисли тако! Исакович је, у Бечу, у росијском посланству, у фамилији Божич, био изгубио наду да ће наћи неки смисао у животу, за себе, и свој национ.
Он, каже, остаје присталица пехоте и наду полаже, у Колегију. Али ће Костјурину послати најбоље вино ове године. Нек Павле, још једном, размисли, па нек запроси
у својој кући, у Бахмутској провинцији, често је причао својим братенцима, како је, тамо, у Карпатима, напустио сваку наду, да би могли, у оном што све њих чека, ишта, изменити.
Сви су, каже, изгубили наду, у Темишвару, да се Банат може уредити према плану грофа Мерци. Кад је Трифун полазио, све је по старом остало, а
Нарочито онима, који су довели и породицу. Ипак, нека не губе наду, и не брину за будућност њихову. Брине за њих царица.
Теодосије - ЖИТИЈА
сина као некаква борца или искусна војводу, где се за њега подвизава, и сматрајући синовљево за своје, имађаше добру наду због овога.
Такву су наду и љубав имали према манастиру Ватопеду да су ту хтели и живот свој у Господу да сврше. Зато га веома и сувише обасипаху
Свети старац благодари Бога и пречисту његову Матер за све, сву наду полажући на њега, и тако добри оци све добро свршише што се тицало манастира.
Ко зна да ли ћемо бити живи! Положивши наду у Бога и приступивши к дару, рече: — Као свима, и нама Бог жели спасење: отац мој и ја из земље народа нашег јерес
магла подигла од Очију оних безумника, одмах угледаше лађу светога у пристаништу града званог Брендич, и промашивши наду, гневом својим сами у себи растрзаху се, јер се осујетише њихови умишљаји, којима се злу поучише.
А лађарима, који изгубише наду да ће преживети, руке сасвим ослабише. И сви нашавши се у невољи од, страха умираху. Јер ова нада на спасење остави их.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Особита је одлика шумадијског становништва као и становништва старе Рашке: гајити наду и веру у будућност и никада не напуштати народни идеал.
Не губећи наду на устанак којим ће своје земљаке ослободити турског јарма бугарски су се емигранти бацили на пропаганду: на пропаганду
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Па шта да радим? — препаде се Шаров. — У срећки број четири каже се: „Не губи наду ни кад си везан.“ Ако некако пронађемо мачка Тошу жива и здрава, наћи ћемо и за те спас — рече Миш пророк.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Блудео је тако годину дана, све на једну форму. Вратио се кући, а ниједну није испросио. Отац већ изгуби сву наду. — Шта је, синко? Још ниси ништ’ свршио? Богаљи се оженише, а ти такав момак.
И сад га још једе невоља. Два сина, две дубоке раке. Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
инхибиција младе или младожење, онда није чудно што обреди за плодност, који враћају пољуљану психолошку стабилност и наду у добар исход, могу збиља и помоћи да се дође до тако снажно жељеног циља — трудноће.
дете активно користи многе своје способности (моторичке, чулне, интелектуалне, језичке), испољава емоције (радост, наду, тугу, срџбу итд.) и задовољава за одређену културу важне социјалне мотиве (нпр.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Његово пуко присуство даје песми дражест, а у живот уноси наду. Као да је то мало! ЈЕДАН ВИД УПОТРЕБЕ ДЕЧЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ …На крају крајева, наше ће време остати забележено и по
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
су почеле да слабе, и узалуд је Ђорђе Малетић, који је у њему гледао »достојног пријемника Мушицког«, изражавао наду да ће он »повратити дидактичку поезију у целој њеној красоти«.
Он је осећао да старији нараштај, васпитан у старим идејама, не може приволети на своју страну, и сву своју наду, у часу најљућих полемика, полагао је на млађи нараштај.
Оскудица је била таква да су људи као Љубомир Ненадовић једину наду полагали на Ђорђа Малетића. У то доба, 1852, писао је Светозар Милетић, који је већ почео стицати свој велики глас:
Он је село познао, као дете сеоскога попе, као сеоски учитељ, као »народни човек« који је сву наду полагао на сељака.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Добио је и класу, постао је поштар ВИ класе, па ту остао неких петнаест година, тако да је већ изгубио наду на аванзман.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ветар лаки несташно то пушну, Суви листак с дрвета обали — Само наду нека ми не свали. ВИИИ Вече дође, ето мене туна, У то доба, ди јуче бијаше, Ведро небо, кô јуче стајаше Сјајно
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Јовашу, гребем ти дио матере! — задављено опсова Микан губећи наду у било какву помоћ од брата. — И ја теби двапут!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
та над је све што народ има млад, у наду том и твоја нам је сен. Паклених страсти рајски царе ти, разреди страсти голем комешај у народу што малом овом ври: с
Кад мене Турци украдоше младу, украдоше и њему једину наду, једину милост коб му узе прека, и одрече се милости сваке и сваког лека за свога века. — Није ни знао зар да сам жива?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
лелуја срмом шумора, што тек је нацрт и бледа сенка шумљења које кроз бетон ледено лецне, згроми све: смисао, наду, љубав и радост живота...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Зато је смањивање самог себе велика духовна вежба. Она улива наду да ћемо опет бити неком потребни. Смањиваћемо се да бисмо били као зрно или семе, да из нас нешто исклија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наши су нерви исувише напрегнути од страшног ишчекивања смрти и сваки секунд живота уливао нам је неизмерну наду. И кад прасне експлозија, ма и два метра позади заклона, преко лица људи се разлива блаженство што су и овом приликом
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
груди Забринут народ лута и блуди По улицама, Тиска се, врви Около Храма Ал не на принос пасхалне крви Већ да молитвом наду окрепи: Хоће л сванути? — шапће и стрепи... Ал каква оно утвара бледа Међ народ ступа?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сирота Каја! ... Подлегла је току времена, које све ништи и обара, па и најсмелије замисли. И њену наду и њено уздање у ту златну и срећну будућност, сломило је време, сломила се управо сама та будућност у коју је она све
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тако ће то бити кроз неко време. И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време. А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи;
— А ти држи оне за које ти рекох. Чини ми се да као мало врдају. А ја на тебе сву наду полажем. — Ама не брини се ти. А је л’ сам му се само ја натурио. Горе му напасти не треба.
А зар сме друкчије да буде?! Зар не? Јесте! Мали узроци али често велике последице. У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. Било добро, било зло — ви нас морате чути.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Чмава, изгубив сваку наду У непознатом, бездушном граду... То значи у животу немати среће: Млад, здрав и сладак — па у смеће!
Све траје преко свог опсега, Ил сни у неком танком хладу. Кукурек дрхти. Ал од свега Ми разумемо једино наду. МАРТ То сунце зврнда изнад кровова У дану пуном старих послова.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
песми мога завичаја, Тамо, далеко од заразна муља Живота нашег, испод тропског сјаја Сунца што буди на покрет и наду, Животом блешти, и греје, и пече.
у влази и студи, У гробу твоме, у мемли и смраду, Већ с твојим цвећем, и да не пробуди Никад свест нагон животу, и наду.
Неосетно, тихо пали смо под владу Друкчијег, грубог, моћног суверена: Алкохол тупи живце, руши наду На чисту љубав будућих времена.
И то што је тужно и с натегом дошло Имаће опет ненадмашне чари; Осетићемо мирис љубичица Старих, и љубав, и наду пролећа, Па ма и млада а увела лица, — Ми, по милости божјој, деца овога столећа.
Носио је тешке, заносне и меке Мирисе цвећа, и живост, и наду, Дах пролећа блиског из земље далеке, Расуо их, кришом, раскошно по граду.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Радосни будите ми и весели, добивши наду да нећете изгубити спасење. Исповедајте се не окривљујући један другога када упаднете у мале срџбе или какве друге
Јер друго је одрицање и приношење, а друго дар и давање милостиње и поклон. Јер дар тиме има наду и као неку куповину потребних полаже за неке сагласности речене и световне куповине.
3, 20) овај живот мирно проводећи, наду имајући да ћемо будућа вечна блага стећи у Христу Исусу Господу нашем, заступништвом Пресвете Владичице наше
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Избезумљен): Не то, бре!... (Готово бесвесно): Лажеш ти! (Хвата се за ту могућност, као последњу наду, понавља): Лажеш, лажеш! (Шчепа је за раме и тресе): Кажи да лажеш. Иначе... убићу те, убићу...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Још, још! — вичу ђаци, иако осталијема то не бјеше мило. Грго опет нагну: кљука, кљука, докле се не наду као тенац, пак сједе насред пода и поче пунити лулу. Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина.
— Ма шта ти, дакле, могу ја? — рече најзад Бакоња устајући. Па онда наду образе и настави — јето замолићу фра-Јакова да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’
Али, мало-помало, поста љубазнији и тако се загрија у говору да су се они чудили. Најзад, заморен, наду образе и леже потрбушке, те га синовац поче чешкати а они изађоше.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Или што личи на њега? Не зна. Све сам уложио у њега. И синове који се не родише. И наду у унуке. Кад се јасену врх осуши, он из пања истера шибљик. А ја? шапуће на миндерлуку и зимогрожљиво дрхтури.
Питао је и зато што се, кријући наду од себе самог, наду са дна свести, тренутак-два, ипак, понадао да ће неко дете изговорити његово име.
Питао је и зато што се, кријући наду од себе самог, наду са дна свести, тренутак-два, ипак, понадао да ће неко дете изговорити његово име.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
народ лута и блуди По улицама; Тиска се, врви Около храма; Ал' не на принос пасхалне крви, Већ да молитвом наду окрепи... „Хоће л' сванути?“ - шапће, и стрепи. Ал' каква оно утвара бледа Међ' народ ступа?
Неосетно, тихо, дошли смо под владу друкчијег, грубог, моћног суверена; Алкохол тупи живце, руши наду На чисту љубав будућих времена.
Осетићемо мирис љубичица Старих, и љубав, и наду пролећа, Па ма и млада, а увела лица, Ми, по милости Божјој, деца овога столећа. С.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но мајка не изгуби сву наду. Једног дана рече свом сину: „Ливаде и воћњаци су ове године понели као никад до сада. За сено добисмо већ приличну
Син је погледа сажаљиво. „Бојим се, мајко, да од тога неће ништа бити“. „Па остави ми, сине, макар наду у души. Ти си још млад, а у младости се мењају наша осећања и наше наклоности од данас до сутра“. „Имаш право мајко!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Молим те да ми то верујеш. А ја имам своју наду. је онај осмејак. Само кад сам жив, све ћу друго лако“ — тако је заиста нешто проговорило у ојађеној овој души.
Он се претварао да га то љути. — Плакао? Та шта говориш, зашто бих плакао? — Плакао си, јер си изгубио сваку наду. — Мила моја, твоју болест друге издржавају на ногама, али ти си мала маза.
И љути ме кад говориш тако. Ја примећујем по свима око мене: сви су забринути, сви ме нарочито гледају, сви су наду изгубили. Али твоје очајно лице и моје слутње моје предосећање довољно ми је. Малочас плакао си, зар ниси?
(За све време ове исповести осећао сам ипак некакво олакшање и некакву наду набоље, као да се с мене неки страшни терет скида и у глави много штошта разбистрава.
је она сирота поодавно, на ногама; крпарила се и помагала како је знала и умела, али лека није пронашла, мада и наду није изгубила.
Ја сам, вели, тако рећи, јуче рођену своју жену сахранио, али наду сваку нисам изгубио, јер не смем ни с Богом мегдан делити и себи самом живот ускраћивати.
Тако се чинило, па је то осећање изазивало друго, као неку драгу и потајну наду: да ће се, можда, кад било доцније, ко зна кад, али било кад у будућности и бољим временима, и од тога живота и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Оставих, дакле, свој кућни праг И отаџбину: најљуће ране. Некако пренех свој живот наг И наду на зору да опет сване. Над мојом земљом надви се жалосна врба, А туђина мене прими са слободом Срба.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Хладан си, снеже, хладан зацело, Ал’ ти си ипак топло одело Њивама нашим, млађаном саду, Тежачкој жуци, ратарском наду. Красно је, дивно кад бадње вече Земљу у белом руху затече, Надима младу, патњама стару, Кô у стихару.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
запалити све што може да гори Треба срушити све срушиво, све што није вечно Треба у свему и после свега пронаћи наду Револуцијо, оно што остане је човек Оно што прође је прошлост Прошлост која не прође је будућност и будност Свака
Хвалите сунце које осветљава без промена Супротне ствари завађене појаве очајну наду. ИИ То у шта се сјај и бол претвара исто Бива: љубав коју још песник не рече Јарки цвете којим вртови се лече Из
месту нико не диже дом Ледена птица ватре је једино знање О камену који жваће свој пепео О пепелу који уговара нову наду О нади из које она излеће напуштајући је Чудни дијалог између ватре и птице Обећава птицу чаробнију ватру
чудо најдивније: Око сунца кружи ружа земља је прошлост Онај ко зна да сунцу недостаје сунце речи реч Знаће да наду замени маштом Видим га како пољупцима прелистава Преостале дане уџбеник светлости ЗАВОЂЕЊЕ Како да се послужим Оним
Петровић, Растко - АФРИКА
Обоје гледамо у скоро изврнути камион: он је у њега уложио педесет хиљада франака, ја наду да ћу њим прећи још сто педесет километара који ме раздвајају од Нигера.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХХВИИИ Нагиздаћу те душо, Руменим песмама, А опасаћу тврдо Најслађим жељама; И сву ћу своју наду За груд ти задести, А вилу ћу замолит’, Да ти је намести; Па ако вила не зна Да лепо постави, Допусти мојој руци
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О, даље, даље Од звезде оне, Да ни облачак На њу не клоне. Да њени зраци У ноћи овој Просипљу наду Мајци тужећој. Која ј’ то мајка Сви је ми знамо, Јер њену тугу Давно слушамо. 14. августа 1854.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Своју велику, пробуђену наду Босанац Филип Вишњић обликоваће у надахнутим стиховима које ће ставити у уста Карађорђу; "Дрино водо, племенита међи,/
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
А на дому храни синке, Моју наду, Црногорко; Оне дивне мушке слике, Оне храбре осветнике. Храни, негуј, Црногорко, И леп наук казуј њима: Светити
Ћипико, Иво - Пауци
А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто поцрњело поље као јесења стрњишта. И Радину наду, понос и весеље однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.
И неисказана бол овлада њиме и уби у њему разбор и наду, и премишљаше. А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима. — Куд ћеш, сине, раније?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лауш му се препустио, подгревајући охлађену наду, којој се окренуо кад је видео да му разум не нуди ништа. Јер, шта губи ако се препусти некој тупоглавој враџбини?
му на живот, и ево како њена отровна пљувачка кола његовим телом, нападајући му најпре ум, ево је како загађује његову наду, ево је где ликује у његовим заумним световима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Као да свака жели рећи, Кад са поздравом приђеш њој: „Остави наду, пролазећи! Стидљива скромност бог је мој.“ Некад сам имô врло радо Та бледа лица, слаби стас, И забринуто чело
И стари крпа се трже. Он речи појмио није, Ни наду на лепши живот, која се у њима крије Али је певање чуо, и нежна туга га узе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
познати историчар Земље је, још пре тридесетак година, резигнирано уздахнуо: „Мораћемо, иако тешка срца, напустити наду да геолошке догађаје послажемо по годинама, вековима и милионима година.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— уздахну госпа Нола, и спусти опет главу на јастук. И као да све што јесте, није, она осети неко задовољство, и наду, и пусто неко миље у грудима од певања.
Ја сам једним махом изгубио, тако се то каже, веру и наду, а стварно, изгубио сам моју ведрину, Павле, моју способност, неоцењиву, да будем задовољан увек са свачим, па и са
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) — јемство, гаранција; признаница, новчана обвезница ОБНАДЕЖДИТИ — улити наду, охрабрити ОБРАШЧЕНИЈЕ — окретање ОДАРЕН (покр.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тада се обрати команданту пука: — Испоручите војницима моје поздраве и наду на боље дане. Нека истрају још мало у борби, па ће нам ускоро стићи и савезничка помоћ... Збогом!
Поведи војнике и три товарна коња. Идите одмах и јавите му се. Са једне узвишице угледасмо море... нашу наду, наш спас. Мирна и надмена, плавкасто беласаста пучина пустила се унедоглед, са небом се спојила.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Мицко! Мицко! — шапутао је дечак у зору и у сутон, када су у Кули сви спавали, а онда је већ изгубио наду да ће се Мицко вратити и утонуо у ћутање. Како су дани летели!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
И управ кад је био изгубио сваку наду да ће ишта открити и уморно размакао грање на једном жбуну, спази пред собом у трави неког заспалог дјечака.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Оде под једно дрво, од јада заврзе се за врат својим појасом, те се обеси и удави се. После врло се наду и распаде се.