Употреба речи надуло у књижевним делима


Теодосије - ЖИТИЈА

Пошто је, дакле, краљ ово и остало са плачем над гробом изговорио, тако да се његово лице од многих суза надуло, призван цару умивши се уђе. Свечаност је била велика, и велику љубав и весеље цар због свог зета приреди.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

“ — Како ти не фали, кад си болесна? — „Јок ја“ — каже, па се испрси. — Добро... а што ти се ово надуло? — дохватим је за груди. — Ух! — потпоручник Александар удари се по потиљку, а капа му налете на очи. — Разумеш ли?...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Четвртасто Богданово лице, црвено од умора или од стида, или од страха, или ко зна од чега већ све не, надуло се као да ће сваки час пући, ћела му се усијала од зноја, дебела жила на челу му набрекла као бубина из кравље балеге.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности