Ћипико, Иво - Приповетке
—Можемо, вала, обоје! —Не треба нико него она... Други не може да издржи, па се надуши смејати, као помаман. —Ругају се, бона не била! — брат ће сестри. — Берекинци! — настави, прислонивши се опег уза зид.
Ћипико, Иво - Пауци
Али пусти крају, не питај! Није ми ни у вољи, виси му подвојак као у вола... а куљав... Ха! — И надуши се смијати... Ма збиља — опази, — што ће оно месо на њему што не треба?
— настави Цирило. —Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио. А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. — Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те!
Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове