Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мајстор Сима седе а тетка донесе у једно стакôце комадаре, па га понуди: „Пиј, мајсторе!“ Мајстор наже стакленце, па се окрете моме оцу, наздрави му и пружи стакло, па рече: „Спасибог, брате и комшија!...
Већ се смркавало, кад се тетка од прозора диже да промени место. Узе столицу, мету је до очеве постеље, наже главу на његов јастук и тихо јецаше: „Сад немам никога, Грлице моја! Он је умро...
Е, нећеш је више хранити!...“ Очи му севнуше дивљим пламеном... Калуђер, кад је то видео, наже бежати. Живко потеже пушком кроз отворен прозор, опали једну, па и другу цев, а калуђер се стропошта баш испод онога
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама хоће да зановета. Знам ја њега... — рече опет онај други, отпљуцну, па наже полић. — Нека, нека... баш и ја волим, док оде — припоможе четврти. Утом се отворише врата и уђе газда Рака.
Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом. Док се чуше срећом и петли... Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну. Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.
Затим се, врло радостан, окрете начелнику и кроз смех повика: — Овде он, аф! И наже се те извади зверку из сандука. — Па то је мајмун! — учини начелник зачуђено. — Јес, јес, јес!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ЗЛОЧИНАЦ Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати... Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне...
Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха... Он му се једини натурио за пријатеља. И он наже да побегне од тога пријатеља... Јурио је и јурио. Наједанпут стаде.
А што питаш? — Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова. Ја мислим да овде пише име бегово. Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: — Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.
Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. — Ово ти ваља!... Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!...
Он скочи и стаде ходати по качари. Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. — Ја идем. — И ја ћу с тобом!... — рече Станко. — Немој ти!
Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао. Онда се наже нада њ. — Је ли, Турчине, где ми је отац? Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним. Он заусти да рекне, али не може.
Изнеше га напоље. Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. — Шта је? — упита Јовица. — Још дише... У тај мах Станко истрча из хана. — Где је, где је? — Ево га!
Срећко се наже над Алексом. — Јеси ли жив, брате? — упита га он. — Жив сам... Воде!... Срећко потеже своју чутуру. — На, напиј се!
Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели... Она је певала ону песму: Момче наже тридес̓т и три стопа, А девојке тридес̓т и четири. Он запео из петних жила да му она не одмакне...
Одмах му додадоше чутуру. Он се прекрсти и погледа на небо: — Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... Па наже. Попа се појави на прагу црквеном. Људи се дигоше на ноге. — Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве!
Дај овамо да здравим!... Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: — Спаси бог, попо!... — па наже. — На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру. Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се.
Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. Заврзан отвори очи и гледа око себе. Баба се наже нада њ. — Где си рањен? — Свуда, моја бако. — Онда... А је л̓ привезено? — Јесте! — рече Суреп.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Арсену се разведри пред очима. Приђе и сам бунару, раскорачи се, наже се напред, а руке подметну: — Деде! Она поче поливати. Арсен на деветом небу! — Ама, како то поливаш?
на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави спавање.
” Она се наже из кола попу и пружи руку: — Благослови ме, бâбо! — па наслони усне на увелу попову руку. Жене покрише очи, људи
Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, нриђе столу; заврати шешир, наже се према попу и пружи руку. — Жив био, сине! — рече поп.
— рече поп. — Ево ме! — Знам! А камо те у цркву да пјеваш? — Нијесам пијан да пјевам! Поп устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља. — Шта ме гледаш? — Ништа! — вели поп.
— нико нам ништа не умједе казати. — Отишли су преко Јаруге! — викну гомила, и све наже, као јато чворака, натраг. — Овуда! Овуда ћемо га пресрести!
Греда с праском паде посред собе између двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати патос. — Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко. Додаше му.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Командант зовну командира пете батерије. — Ваш Христић? Зацело? Видите тачно! Онај скочи с коња, наже се па загледа: — На жалост, господине пуковниче!... — Био је добар?
Црњански, Милош - Сеобе 2
У потпуној тишини, сви су чули шта је Петар изговорио. Све се било као скаменило. Павле онда устаде, нагло, наже се над братенца, и пољуби га, као што га је, и кад је дошао, пољубио. Затим се окрете, ћутке, и изиђе из собе, лагано.
То питање, ни он, ни Ракич, ни Мишкович, није предвидео. Царица Елисавета се, међутим, наже, па га удари, лако, лепезом, по носу, узвикнув, да је мангуп, и да обмањује царицу своју: Обманшчик!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Смешећи се при томе, изненада, тако раскалашно да се њему одсекоше ноге. Као случајно, она се наже затим над прозором, у провалију бедема и јарака. Као случајно, испаде јој тада ланчић из руку и она тихо врисну.
Пришавши му сасвим близу, она се наже, као и дан пре, над бедеме и воду, гледајући му при том право у очи, које беху мутне и упале.
као бајаги, да види доле, у трави, изгубљени накит, она се превијаше и најзад покри лице рукама, осетивши како се и он наже над њу и како дрхти. Припијајући се све више уз њега, осети и она како је полако обузима миље и да подрхтава.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Шта би радио један такав господичић с нама! — Да га разговара крај огњишта! — дода смијући се Јоке. Милица се наже, пољуби братанића и рече: — А, ваистину, и да учи књизи нашега Драгића, да буде знавен, као Саво Марков или као
још три, па се хитро прибра и удари на нас с бока; погонисмо се од поподне до мркле ноћи, али нам не може ништа, него наже бјежати ка граду. Црногорци и Приморци похиташе да му пресијеку повратак, али страх и мрак помогоше му, те се склони!
Трећи Никшић, што је извлачио Мушовића, из мале пушке обори Јанка, уграби Мушовићеву главу и наже бјежати преко рудине. Али из засједе просу се нов грозд пушака, те тај паде.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А да је бар нека велика сума! — Што не пијете, госпо’н-Пајо? — рече госпоја Каја, па му насу чашу, и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо’н-Пајо. Да се куцамо. А г.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сунце наже на гроб сјати, Мисли да ће још устати, — Ох угаси сјајне зраке, Ајде, сунце, за облаке! Што гроб ладни једном
“ Ал' ништ' за то и не хаје млада, Већ још чвршће вођице спопада. Наже јунак снагом из мишица, Отклопи јој руке од вођица, Од коњица отури је јадну, Она паде на земљицу хладну, Паде
“ Тако викну стари Мехмед-беже, Па од гњева чисто се подмлади, Трже сабљу, наже низ стијене, А за њиме навалише Турци.
Он се наже, пити оде, Ал' тек што се напи воде, За срце га туга вати, Не мож' дома да се врати. Оце гледат бистро врело, Чини
Куд годе гледну, све беше весело, Од пуста миља све ми се занело. Ал' око подне нестаде весеља, Јер свуда наже та запара веља, Дрвеће, цвеће и травица тону, Што беше живо, у залађе клону.
Ма ко изненада, Ко оно отуд на њ'га наже сада, Још викну бесно: „Стани, да ти платим, Да жао теби за још горе вратим!
се стрча, слушат стаде, Сви се диве, сви се чуде, Јер не знаше то до саде, Али ето једне луде, Међу лонце штапом наже, Да и здруцка, да и смаже. 4.
43. Ал опета ето змија Састави се и оживе, Наже к нама, шиче, зија, Да прогута тиће сиве. Книћанине, амо сада, Не дај гуји да завлада! 44.
А ти, гуско, још поможе!... Ох, пустите да ј' удавим, Да је смождим, да је смлавим!“ 130. Опет наже — Срб не даде...
“ 130. Опет наже — Срб не даде... Ал' сад теже пуста скочи, Са свом снагом на њ нападе, Наже њему баш у очи; Ма су залуд њене муке, Он јој шчепа обе руке. 131. Сад из петни наже жила...
131. Сад из петни наже жила... Ал' заман се, јој, отима, Слабачка је сва та сила, Јер он стиште кâ кљештима. Она цичи, — јао, Боже, Ни
ИX „Ао зеко, а мој јаде, Куд доброта твоја оде? Шта би ово нуто саде?“ Па га стиште и ободе, Коњиц наже већ два пута.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Шта је, црни Димитријо? — А-а-а... — кркља он и тресе се. Њој се сажали кад га виде таквог. Наже се к њему, сунце јој обасја косу, лице; суза засја у њеном лепом оку и она га узе за главу и привуче к себи.
Али од ње не чу одзива до само ударце мотике. — Цвето! — викну он јаче. Она опет ћути. — Цвето, чујеш ли? — И наже се, напреже слух и очи, али виде само њу како се згурила, па удара силно мотиком, из које понекад, кад наиђе на камен,
— Цвето, дођи, или... — И хтеде да се дигне, али се трже изненађено, кад виде њу где дође и наже се над њим. — Што си дошô? — упита га она пригушено. — Ја?! — Загрцну се он и уплаши.
Ох! Изнесох му пуну оканицу. Узе стакло, погледа га наспрам сунца, продрмуса ракију, брк му се насмеши, па наже и испи до пола. — Ах! — И стресе се. Затим узе мотику и оде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дах нам је застајао. Он се обазре лево и десно, па наједном, у највећем трку, наже бежати и улете у земуницу. На улазу испусти чутурицу, из које заклокота вода. Гледали смо ту воду закрвављених очију.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу. Љубица приђе к столу и наже се Гојку: — Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му
Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад обузе радост. Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој: — Сутра ћу вам донети брилијантску грану... Сва гори као ватра. Хоћете ?... Да дођем, а?
Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор. Не, не... најбоље је да она опет остане сама... И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...
Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима ?... Је ли се то збиља већ свршило ?... Он се наже њеном уху и прошапта: — Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже. Ћути он, ћути и она. Он се наже и пољуби је. — Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи.
Један, који је био добро спремљен за испит, а рад је да што пре скине »беду с врата«, наже се сасвим над клупу (као да хоће да се сакрије), и то му поможе. Угледаше га и прозваше. Поче испитивање.
гледајући како намешта наочаре и превија новине на ону страну, где се види, крупним словима, одштампан његов потпис. Наже се над новине светла и весела лица и, наједаред, као да неки невидљив дух дође те га премаза, промени се и постаде као
Зазвонише и залупаше судићи од тенећке, а тетица само нервозно мрдну раменом и још жудније наже главу напред... Севнуше неколико секунада. — Тетице! ... врисну дете одједном. Тета се већ беше прибрала.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ То „нешто“ бјеше главом војени заповједник, који кад их с бедема угледа, наже се про перваза, па викну талијански (тј.
Већ око подне народ се разиђе; неколико оближњијех Примораца и Катуњана врзло се по граду док сунце наже, па и они упутише се к црногорскијем вратима.
За даницом пружаше се рујне траке зорине. Тада мјесец наже путем својим. У манастиру кокоти залепећаше крилима, па огласише прозорицу.
Кад се почеше искрцавати, чим они ногом крочи на земљу, учиње му се да је врела, да му табани изгорјеше, те одмах наже да бјежи уз неке стране, по узаном и кршевитом неком путићу.
Цура сва поблијеђе, па се у тили час зацрвење пред тим испитујућим погледом, те као да га забашури, наже се и стаде да га цјелива.
Бијело или црно... Ред је, богами, да се томе краја дође!“ започе она. Сердар се не шће даље о томе, но се наже да се дигне. Она га повуче за скут, па се одлучно загледа у њ.
А затијем опет се преврне разговор на друго. Сједили су ту док сунце не наже, па се раздвојише и пођоше, пошто испратише Господара у кућу. Младеж се такођер разиђе. „Камо Цуца?
Пошто се сви обредише, рећи ће Милић: „Ево дан наже, но да сахранимо мртву браћу, па да се иде... Отидите вас двојица ти Мргуде и ти Раде, у село, па донесите мотике и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Неће да угаси свећу. Нагледајте се. Ја Ти никад нисам ваљао. Ето, ето ти га твој Вукашин! Аћим се наже над свећом, постаја тренутак па дуну. Све потону. И он. — Ти ме издаде, Вукашине. И гроб ми опогани!
— Ти ме жалиш? Она сагну главу и наже се над тепсију с кромпирима, настављајући да им љушти меку, земљану кожу. Ја само себе жалим.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али то коло му се само причинило, као и малишани који искачу из орахових љуски. — Ја коло јесам видео — старац се наже ка чудном гостићу и осмехну — али то је морало бити у сну. Како се зовеш? — Ташко Орашко! — рече дечачић и наклони се.
А шта ако би и оно кренуло за лепотицом, макар котрљајући се? Јаје се наже на леву, па на десну страну, али му не пође за руком да се ишчупа, нити да се помери с места, па с тугом упери поглед
Али једне вечери не дође. »Да се није песак обрушио?« — лепотица стрепећи потрча ка бунару и наже се над њега. Унутра никога није било.
Вечност? Дечак се загледа кроз прозор, кад чу нечији глас: — Спасавај, брате! Помажи! Ко би то могао бити? Дечак се наже у дубину. Као и увек, улицом је текла река луди. Нико ни да се осврне ни да подигне главу. »Приснило ми се!
— кроз Мерсадове златасте очи прође зрак сунца, а читава соба плану светлошћу. — Где је та звезда? — дечак се наже ка Мерсаду, али овај одмахну главом. — Не могу ти то рећи! — шапну озбиљно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Принцеза слушаше са видљивом пажњом шта он говори и наже се, истуривши своје лево раме, поред свог оца, да би инструмент видела.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Па забаци руку и извади из преграде пљоскаву бочицу с коњаком коју понуди студенткињи. Она наже неколико гутљаја па је пружи другом студенту, али он одби.
Јест, ваљао је некад овај ђида, одужио се, али га задеси једна само несрећа: не умре на време. Па се онда наже и шапуташе ми промуклим гласом на уво: Само пази ово што ћу ти рећи: Кад једног лепог дана чујеш да је нестало твога
се једна прилика издвоји из гомиле, успевши да силним и наглим покретом ишчупа нешто из многих руку што су браниле, па наже да бежи очајно гоњена неколицином; онда друга, са једном цокулом у раскрвављеној руци, побеже на супротну страну, па
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: — На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...
— Јест, али опет... И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.
— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.
а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. — Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’
— викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје. Беше се добро напио. Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. — Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...
— Ко је то ? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: — Да ниси писнуо!... Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У њему задрхта срце од радости и већ се наже да ју пољуби, али се сјети тетинијех ријечи. Учас зграби и дјевојку и златан поплун с њом, па бјеж̓ натраг, док дође
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
) ВАСА (узме): Ја сам овде, зете, Васа... Јест!... Живки нешто зврји... реци мени... (Слуша.) ЖИВКА: Шта наже?... ВАСА (мане руком да ћути). ЖИВКА: Ама, шта каже, бога ти?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
као бајаги, да види доле, у трави, изгубљени накит, она се превијаше и најзад покри лице рукама, осетивши како се и он наже над њу и како дрхти. Припијајући се све више уз њега, осети и она како је полако обузима миље и да подрхтава.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Затим дохвати врч с ракијом и наже не одмичући га све дотле докле му пијаном не испаде из руку и не разби се о преклад крај огњишта.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Појурише слуге Као бесни хрти, А он наже, испи Горки пехар смрти. Шта учини, чоче, Жалосна ти мати? „Волим у гроб пасти Него робовати!“ »Невен« 1885.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Оде ти глава. Никола. Никола учини презрив покрет уснама. Рашчупани бркови му се покретоше. Немарно се наже, подиже шлем, и обриса прашину рукавом.
Руке су му задрхтале, и цепајући коверат откиде и комад хартије која беше у њему. Наже се над малим комадом хартије, на коју паде млаз светлости из џепне светиљке. — Душане, на, прочитај.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« Па це онда примаче са подругљивим осмехом и малко се наже: »Бре, бре, бре, орденче! Чекај да видим чије ово име носи П... Т......
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXВИИ Овај лептир златокрили, Што с’ на пехар крина наже, Он је срећан и пресрећан, — Ал’ не уме да искаже. Видиш, драга, а славујак, Њему пева срце, душа; Ох да дивне
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мислио сам, проћи ће. Кад они стадоше код извора. А овај наредник, ни пет ни шест, него одгурну једног нашег па се наже над извор. А мени, знаш, смрче се.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача. Приђе јој и наже се. Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му. Чисто се тресао над њом: — Шта плачеш?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јелен се у гори прену и журно подиже главу, И пошто окрете поглед на зрачно пурпурни исток, Он журно у скоку наже и оде у маглу плаву. 1890.
И у једно исто доба Са дворишта оба језде, И јурнуше, као звезде, На пољану коња оба. Над седлом се мома наже, Руку диже и бич пуче; И Љубецки главу саже, А мамузом вранца туче.
“ И подне пристиже тако. Служба је свршена давно, И звук последњи звона одјекну јасно и равно. И народ из цркве наже. Једини општински ћата, Зверајућ, застаде мало крај сниских црквених врата.
Кмет, опет, подигô губер, од жеге ваљада многе, Па слатко, спокојно сања, а зефир хлади му ноге... Амор се над њима наже.
Шубара паде му с главе, И сад настаде призор погибли и битке праве! Јаросно узвикну ћата и бурно на кмета наже, Ногом му удари трбух, и кмет се од бола саже, И само зајеца тешко, силно се заљуља таде, Издиже палицу горе, ал'
,,Буктиња светли се тамо, И кмет са момком иде.“ Кића се лагано диже, Пови се, да боље види, и наже Звездани ближе, И прошапута нешто.
И страшан вихар се диже. Грмнуше потмули гласи, И ветар, што бурно наже, помрси његове власи, А звоник застења чисто.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нехотично зарих мамузе коњу у трбух и он поче да потрчава. Командир се наже према мени. — Пред портом нас двојица зауставићемо коње, да пропустимо батерију. — Разумем! — одговорио сам тихо.
— Е, богуми, питај га ти — Ђуро се наже и дохвати кутију са дуваном, што је стајала испред Арнаутина. — Ја не знам арнаутски. А зашто га ти не питаш?
Сад смо гимнастичко друштво — вели Лука. Потпоручник Топлица, који је сад први пут дошао у наш пук, наже се према Драгиши и тихо запита: — Реци ми, молим те, шта му то значи оно „Кипи-сцлауф“? Драгиша се насмеја.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пође Ведран за шумом и виде — под кореном липе кључа извор! Дивота! Дечак се наже и напи воде, па од досаде поче да у извор баца грумичке земље. Кад, изненада, крај самог свога уха зачу уздах.
Тако и до језера дође и заустави се да још једном, у језеру, види небески цвет. Наже се над воду и крикну. Из воде, као из огледала, растао је ка њему лик високог, прекрасног момка.
Ко ће кога: мрежа Сребренку, или Сребренка мрежу да победи? Јака је и храбра Сребренка, али је процеп у мрежи мален. Наже се дечак да повећа отвор на мрежи, заљуља чамац и склопи талас изнад Маријанове главе.
Морао си на мене мислити упорно и дуго, да бих до тебе могла стићи! — Принцеза се поверљиво наже ка дечаку. — То је сада наша тајна! — Наша тајна?
Радан је не сме поверити ни мајци, нити било коме другом. — Сад играј! — шапну Мицко и поверљиво се наже ка дечаку. Пажљиво, као да му се ради о глави, окрену Радан коцку и помери скакача неколико пола унапред.
— Небески Видар преписа звезди мировање и тишину, па оде, а Велика Звездана Мајка наже се над кревет своје најнежније кћери. Затим закључа небеску башту. — Шта ли је са Звездом?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче! Овој су мађије!... Куче куде је водило оро?“ па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи. Али некако не може.