Ћипико, Иво - Пауци
у својој кући, и чињаше му се онога дана да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку. ...На сам Бадњи дан ујутро зарза Илијин коњ испред кућних врата.
И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма. Жива работа бјеше овладала њиме. К'о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота... Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши.