Јакшић, Ђура - ПРОЗА
већ извукао из колибице и широким прсима цепаше хладну воду, презирући рику разљућенога елемента, и тек се онда обрнуо назад, кад је чуо за собом лом. Последња нада сироте удовице, та чађава колибица, срушила се...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Веле... — И то све вели поп? — И поп, и кмет, и... сви!... — Пођи са мном — рече Крушка. И врати се назад. Маринко је ишао за њим. Турчин је био врло љут. Криво му што га тако брзо прозреше.
Лазару смрче пред очима... Он напреже сву снагу, али не може доскочити. Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. — Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. — Ово није чисто скочено. Он је прекорачио мету! — рече злобно.
Збогом, попо! И окрете се назад, па се упути Подинама... Ишао је нагло. Зној му се слеваше низ лице... Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му
Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв
— рече Станко, па се свали у постељу... Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад... Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. Он дође себи и виде њено лице.
Пушке се опет напунише... Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... Прође дан и спусти се ноћ...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Жив био, сине! — рече поп. Ал' господин дохвати кутију са жигицама која је пред попом стајала, и брзо трже руку назад. Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
још пре подне, наједанпут, и то баш у часу кад је појачање из позадине пристизало форсираним маршем, окрете безобзирце назад па се истопи у оном бескрајном мору пожутелог кукуруза који се као талас повијао под ногама избезумљених маса гоњених
се сви око карте, пију кафе, пуше и лармају, а он побија чиоде према томе како се фронт гтовија (а он се све повиј а у назад) и овако обично почиње да прича: „Кад сам ја пошао са фронта ситуација је била ова: Ја сам држао ову тачку“, (и убоде
И са ужасом, тог истог тренутка, ухвати он један заводнички осмејак упућен његовој жени. Он грчевито стукну корак назад и пренеражен, ужаснут као да се руши небо застаде укочено, мртвачки.
Они су хтели да скрену пажњу али заглушише човека. Збуњен оним урнебесом, незнајући шта чини, он стукну корак назад, па свом снагом, врхом оне своје чизме, удари клеклу животињу у слабину.
Али дочекана ватром, онако изнемогла, по колебаше се, застадоше, па наједном окренуше назад. Официри штаба кад ово видеше скаменише се, па онда забринуто подигоше догледе онамо на вис, по коме су, хитри као
Ви говорите: зло је, ја кажем: добро је; ви кажете: враћа се назад, ја кажем: иде се напред. Хоћете ли доказа? — Доказа, доказа, дајте доказа!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсули је носио црне килоте, од велура, и свилене чарапе. Изгледало је као да чини један корак напред, а два назад. Смешио се на свакога, а веслао је рукама, као што се на Крфу весла.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ја сам био тај кога би требало отпратити, бар тако ми је рекла, а онда, гурнувши ме шаком у леђа, потрчала назад према прузи. На месечини од читаве Рашиде видео сам само њену светлу косу и бели квадрат блузе.
Била је то једна од песмица с којима се може ићи до сто један и назад, и ја нисам ни приметио да сам стигао до Погаче, јер је то чворна тачка коју човек мора да пресече да би стигао на
Пођох ка пекари. Није ни тамо била. После пијаце знао сам да више не вреди да је тражим и окренуо сам се назад, према Тиси. Два угла даље налетео сам на њу. Враћала се из продавнице с рибом.
Рашида, Боже свети, Рашида! Дадох дечаку ножић и он се спусти низ насип. Ђаволски се плашио да му га не узмем назад. Просто се избезумљивао од тога. Рекох му да не буде будала, махнух руком, али он не схватајући одјури даље.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ово веровање открива да је процес прелаза судбински важан и да је једносмеран: сваки повратак назад је опасан јер се дете може попово вратити у демонски, хтонски свет. То показују и други обреди прелаза.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
која је између разумна човека који ведро гледа преда се у будућност и збуњених људи и магловитих глава који гледају назад у прошлост. После пада романтизма, од 1870.
Мисао народнога јединства као да удара назад. Услед укрштених династичких интереса, односи између Србије и Црне Горе су хладни, каткада сасвим рђави.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што гроб ладни једном свати, Назад више он не прати. (1845, 11. маја) КЛЕТВА Зелена је трава, Мома на њој спава, Вијар ветар пирну, У сукњу јој
се чете непрестано Од горице од оне каурске, Чете иду, а чете су турске, Што серашћер унапред послао, Па какве их назад види јао: Поломљене, огњем опаљене, Бритким гвожђем љуто нагрђене, Ага пешке, а бег без сарука, Жива, брате, овог
Би сад назад, ал' је доцне, јао, Већ им ђаур пута пресекао, Та јад спреда, а јад је одзаде, А највећи: срца им нестаде.
Иду Срби, и све веће знаду: Знаду Муста да на дому није Са ког су се на пут опремили, Ал' опета назад им се неће. Та зар су се заман саморили? Зар да с' врате баш и без плијена? „Та напријед!
Кад је пошô, драги рекô: „Кад се врне бело јато, Ето мене назад, злато!“ И назад се јато вије, Ал' међ њима драгог није. Пита мома бело јато: „Куд се деде моје злато?
Кад је пошô, драги рекô: „Кад се врне бело јато, Ето мене назад, злато!“ И назад се јато вије, Ал' међ њима драгог није. Пита мома бело јато: „Куд се деде моје злато?
“ — „Кô мислиш, несам, ал' твој дужник јесам!“ Па назад тури своју кабаницу, А онај сав се промени у лицу. „Не бој се, Васо“, Стојан му вељаше, Јер он то главом на путу
На сваког дошла по која стотина, Још у њи бије топ са сваке стране, А они сабљом и пушком се бране; Ад' опет нигде назад не успрежу, Већ чилом руком на јуриш потежу, Па де ко падне, ту други полети Да правду божу животом освети.
Ту Миле одма ка реци поита, У веса свога водице заита, Те брже назад, па је кваси, шкропи, Ма она ока опет не отклопи; И тако дуго мучаше се туде, Ал' најзад виде заман целе труде,
Ал' не даде мома лака, Ступи назад три корака. 29. Јер одозго од фењера Право на њи пала зрака, И девојку то натера Да потражи мало мрака, Јер и
30. Она назад, он за њоме, Мисли да ће да умакне, Довати се своје моме, Да не може да се макне; Она с' брани, главом маше —
се лати билијара, И показа сву вештину, Затим оде да тумара Изван града низ ледину; Ту на ручак оде лаву, Затим назад ајд' у каву. 83. Узе каву па новине, Све пролети кано вијар, Па да боље време мине, Јуриш опет на билијар.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И окрену дједов живот назад, пусти се трком у прошлост, сустижући двије дурашне дјечачине које грабе уз каменит пут према осамљеној кући,
Имају, значи, наши везу и с другим теренима, и с бригадама, а непријатељ је цурикнуо назад, у градове и бункере. На заравањку, повише потока Калина, сакривена шљивиком, налази се једна од релејних станица
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше... Ко ће то да зна? В Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Командовао сам још строже, и они сложно забацише главе удесно, затрупкаше ногама, а строј се пови, час напред, па назад, као житни вал, развуче се, опет се скупи и онда занеме... Чуо сам само звек својих мамуза. Неко се закашља.
Сунце прели зрацима реку и на супротној обали се појавише свежи ровови. Видели су се сада отворено. Назад више не могу, а у питању су њихови животи, те се хука и прасак повећа још јачом жестином.
— На рукама, напред! — чује се одлучна команда нашег командира. Војници се загледаше унезверено. Назад се не може, напред се гине, али остати у бари, овако незаштићен, то је најочајније.
Али се „Ескило“, рудни коњ, пропе, из све снаге запе и повуче сам топ, а потом устукну назад. — Рањен је — викну неко. — Испрежи! — Терај док не липше... — Маррш... маррш!
У оној маси нешто узавре, војници као суманути потрчаше некуд, а кад још и труба засвира, као на команду окретоше назад и полетеше на мост. Било је војника око две хиљаде. Стајао сам на обали...
врате на родну груду, али им се испречила ова одвратна река, и наши им запретили смртном казном ако покушају још дале назад...
брзо, батерија заурла, над врзином блескају димови као мехури, плаве блузе ижђикаше и у паничном страху сручише се назад, у своје ровове. НА КАРТЕЧ! На чистинама и између кукуруза лежали су мртви војници у плавим блузама.
Али, када закорачих, онда уобразих да на мене нишани цео стрељачки строј... Назад не могу. Већ избезумљен, прикупим снагу, и потрчим, мислећи свакога тренутка да сам ја још жив, а она врзина далеко,
— Назад! — викну неко и дохвати ме за косу. Али и тај тренутни поглед био је довољан да видим прорез и прашину од земље, која
Пристижу и она друга двојица. Један обилази редом кола, нешто узима... Сељаци окрећу кола назад... Прилази журно још један коњаник. Опет их има пет. Кола кретоше на супротну страну, праћена двојицом коњаника.
Наступ непријатељске пешадије сломљен је. Леже сада они растурени у равници, јер не могу ни напред ни назад. А она хаубица гађа нашу батерију, али увек на исто место, позади нас око двеста метара, у врзину, на коју се
кад је така и така ствар... сила бога не моли. — Он се окрете својим војницима: — Народе... окрећи назад! — Господине капетане, да ми дате написмено да сам вас допратио до села. — Шта имам да ти пишем, кад се...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
! — узвикну онај, и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу. — Стрâдија! — додаде и стукну преда мном мало назад. „Чудан случај да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он је мислио да ће га тај синтетични поглед на његову прошлост одвести само за годину-две назад, али се он одједном нађе у доба своје бујне младости....
— Јок ја... нећу те дирнути... нек ме Господ Бог од таквог искушења сачува, — викну чича Пера и стукну корак назад. — Хеј, свече туњави!... Помињеш Бога уза сваку реч, а туђе отимаш, — рече му Спасоје подругљиво.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ти љубавници с лажним ореолом, И што се увек лажним перјем красе, Мањи су од нас и срцем и болом. Сви Грци назад! — Ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И тамномрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Не бојим те се!“ издрије се Јан, ама издрије се као помаман, а у исти мах крочи десном ногом назад а из џепа истрже го ножић па замахну њим.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Звах кума да га крсти; кум дође, дете се нађе. Начини се дете мање од макоВог зрна. Устук мир, Устук Велимир. Сту (назад) ницина, тера те мрцина. Да изађеш у Дунав, у море, у камен, да више ту не будеш. Левах прст крста нема.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда сиромах вук лочи, лочи, док му тргне вода назад. Лисица му онда јаму затисне, па му рече: „Лочи, вујо, сад ћеш излокати.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
купцем из Јаша и нађем преизрјадна колеса што су довезла трговце у Лајпсик на пазар и која празна у Франкфурт на Мајну назад одлазаху; у овима јоште с једним живописцем [И]талијаном о малој цени пођем.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Није се могао повратити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка тако је био разјарен. — Е, јес губа! — рече најзад Бујас...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ми нисмо — одговарао му је један од војника, вукући са очајним напрезањем мазгу која је високо уздигнуте главе трзала назад. — А јесте ли сви читави? — разлегао се Николин глас. — Ми јесмо, али кобилу што нема коњовоца сву разнесе.
— Дроњо, шта клањаш? Не мрдај, дроњо! Он се крути, успија уснама, забацује рамена назад, и још се више мршти. — Зашто си на рапорту, блесане? И вуче га снажно за уво командант. — Го... го... гос...
— Хуљо лажљива! Говорићеш ти сам! Па полумртвог Петронија Свилара одвукоше истим оним путем назад и као ствар бацише на погани бетон ћелије.
Да уклони ову грозну слику, госпођа Леђенски се нагло окрете назад. И у исти мах један висок, елегантан и леп господин отменог изгледа, збуњено скиде шешир, па је испрекидано и
Два референта пођоше назад, у варош, али се јасно видело, да нимало нису одушевљени мисијом, која им је била поверена.
Лако се њихајући, наше су главице час-по климале напред и назад, према покрету кола, и ја сам чешће осећао како ме, извучена испод крзна, под којим је два плава ока дрêм све више
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као
Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад... Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А кад то свети Петар чује, отиде назад па каже богу шта је стари рекао, а бог му рече: — А ти хајде па их ишти за себе, нека их теби прода кад не да мени,
Онда сиромах вук лочи, лочи, док му тргне вода назад. Лисица му онда јаму затисне, па му рече: — Лочи, вујо, сад ћеш излокати.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Коњ се вратио кући исцрпљен и крвав, али пошто је подигао узбуну, поново је јурнуо назад на место незгоде и стигао тамо пре људи који су пошли у потрагу за оцем и срели га како се освестио и поново узјахао
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
После овога кондуктер мало омекша и рече ми да морам поћи назад у Гензендорф, али да морам да платим пут тамо и натраг.
се плашили, а немачки учитељи судили су моје, како су их назвали, револуционарне тенденције и претили да ће ме послати назад у Идвор.
У ствари, постали смо пријатељи. Када сам се упутио назад у Касл Гарден са кокетно накривљеним црвеним фесом на глави, дечаци су ме весело поздравили.
познајем, помогло ми је да освојим симпатије чиновника - испитивача у Касл Гардену без чега бих био вероватно враћен назад и њено име било је дубоко урезано у моје памћење.
Али због велике олује са грмљавином којаје беснела у долини, нисам био у стању да се вратим истог дана назад. Посматрао сам олуја са Пилатуса из планинске кућице и слушао њеног домара како ми честита на реткој срећи, не само
Молио ме је да пожурим у Идвор и да видим своју мајку, а да се онда вратим назад и наставим својом методом истраживања лепота Швајцарске.
Нисам видео оног ”великог и моћног” шефа станице који ме је, пре једанаест година, скоро послао назад у затвор Војне границе.
Али због велике олује са грмљавином којаје беснела у долини, нисам био у стању да се вратим истог дана назад. Посматрао сам олуја са Пилатуса из планинске кућице и слушао њеног домара како ми честита на реткој срећи, не само
Молио ме је да пожурим у Идвор и да видим своју мајку, а да се онда вратим назад и наставим својом методом истраживања лепота Швајцарске.
Нисам видео оног ”великог и моћног” шефа станице који ме је, пре једанаест година, скоро послао назад у затвор Војне границе.
Ти ниси далеко од врха и сада се не смеш заустављати или враћати назад, као што ниси ни онда када си у даљини угледао врх Титлиса и осећао се сувише уморан да се на њега попнеш.
” Муж јој је свирао у гајде, ходајући напред - назад, шепурећи се, како то само брђанин може. Зауставио сам кочију, изишао напоље и стао да посматрам.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Начинићемо корак назад, вратићемо се Дису и његовој „Тамници“, којој се не може порећи да је ванредна песма премда садржи најоштрије, јер је
И та нас одражавања воде низ време у средњи век, да би нас онда вратила назад. Растко Петровић је у овакву песму, пуну покрета, понављања и варирања, морао уградити чвршћу композициону
према временски све удаљенијој тачки у њеној средини, да би нас онда – на њеноме крају – у обрнутоме поретку вратила назад.
Онда још један корак назад, и ми смо у петој строфи већ враћени у време и простор одакле се пошло, дакле у песникову садашњост: Кроз душу отичу
И у једном, књижевном, и у другом, научном, подручју напоредо се иде назад све до предњег прага човековог живота, све до најраније ухватљиве границе између телесног и психичког.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
разматрамо, видљиво оно што је касније делимице укинуто, делимице прикривено: да се време у тексту степенасто враћа назад.
саму; нешто касније, када је желео да нас врати у још даљу прошлост, све до јунакињиних предака, он опет - и то у назад једном већ помереној приповедној садашњости - бира тренутак кад јунакињина мајка Тодора и слушкиња Магда одлазе на
Нечисте крви звездица метнута након уводног описа Софкине куће, а када је у последњој верзији тај опис пребачен назад као изводни (епилошки), такође је испред њега метнута звездица35.
се понавља - са варираним тоновима смрти - када је већ у разговору са оцем сломљена ћерка пристала на жртву и враћа се назад: „Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе. Вода је са чесме тешко падала.
Ефенди Мита својим поступком - чак можда више начином и речима којима новце тражи него то што их тражи - све враћа назад, на почетак: показује Томчи да је био и остао недостојан хаџијске ћерке, јер је, сада као и раније, само „керпич
Као да се желео вратити назад, до некадањега, у сећању и свести затуренога „неоствареног сна”, који је сада надомештао родитељском љубављу.
баш зато што је окренута унутра, према сопственоме телу; еротска жудња која из тела допире до свести враћа се, опет, назад на само то тело.
И, ако сада учинимо још један корак назад, па се вратимо на ране приповетке у збиркама Из старог јеванђеља (1898) и Стари дани (1902), видеће се да је Станковић
Црњански пак, кад рачунамо од језичке норме која се пре пола века није разликовала од данашње, као да враћа назад точак развоја: синтагму „мокра ноћ” мења у „ноћ мокра”, па ритмички условљеним сегментовањем издваја, изолује
се посебно позабавити; наиме, кретањем пука и његовог предводитеља Вука Исаковича из завичаја у туђину, па из туђине назад у завичај.
Када се „празан живот” сликовито реализује као „празнина у којој тело виси”, онда је то враћање од језичке апстракције назад на човеков изворни доживљај празнине, а тај је доживљај - телесни.
трагичном положају једног исељеног народа: подвргнут је туђој управи и немилосрдној вољи, а нити се више може вратити назад у матицу, нити зна куд би напред кренуо.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Виђи, да ти кажем! — узвикну овај ончас грановесно, устукну мало назад, метну подланицу над очи као да му сунчане зраке сметају да добро види, па страховито поче с презирањем мерити
Млађа је задржана. У неко време секнуо се од своје бабе да пође назад и погине за свој образ... — Али, Новице, ваљда стотину Анадолаца стојаше испред општине и као махнити заурлаше: „Уа,
Краков, Станислав - КРИЛА
Потом се вратио назад кући, и тужно слушао жену која је плакала. Грци су јој две кокоши из пушке побили. У зору се са двоспратне куће
Наједном ту одмах преко каменитог седла почеше да се помаљају нејасне прилике н да јуре у јаругу. Појури назад у трку и суседни вод митраљеза. Одмах за седлом затрешташе убрзано бомбе. Прилике које беже одозго су све чешће.
Горе се нешто чудно догађа. Виде се многе од оних прилика што малочас онако брзо похрлише унапред, како трче назад у нереду. — Збор, збор, — зачуше се нервозне команде и овде. Батерија крај њих бесни сва у огњу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А што тиква пробуши, орахом се рупа не запуши, и ви, а поготову ми, бићемо немоћни да их вратимо назад. Зато пазите.“ При поласку поздрависмо се. „Хвала вам, браћо!
За мном! — Још није време! — Назад, назад! — Трубач, свирај јуриш! — викну неко. „Трећа чета за мном... Ура! Ура!“ — Ура! Ура! Ура!
За мном! — Још није време! — Назад, назад! — Трубач, свирај јуриш! — викну неко. „Трећа чета за мном... Ура! Ура!“ — Ура! Ура! Ура!
Онда трчали насумце, падали мртви, или прилегли, чекајући да их непријатељ стреља. Не можемо ни напред, ни назад. Где смо, ту смо. Лежимо на врелом камењу, а сунце бије у потиљак. На јело нико и не мисли, али жеђ поче да нас мори.
Ви, као да спавате тамо — љутну се командир и затвори телефон. Дошло ми је да му... Потрчао сам назад у ров... Био сам уверен да су уништили бугарске топове, те сам ишао слободно. Стрепео сам шта је било са људима.
Ако... Нека га! Шетао сам по уском простору земунице два корака напред, и исто толико назад. Застао сам... Хтео бих нешто... Не знам ни сам. Онда се окрећем око себе и наново седам на кревет...
Солун, Крф, Рим, Ница, Тулон, Марсељ, и таман сам се зауставио у Греноблу, боже помози, кад нас вратише назад. Него, чекајте мало... Имате ли какво послужење? — За шта си? — пита га Лука. — Јеси ли за каву, или ракију?
Море ми је изгледало подмукло, па чак и мрско. Али, ја назад нисам могао. У команди места нашао сам се са једним пешачким потпоручником, који је такође путовао за Француску.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но и тамо њеких не вижду спасених, Назад си приходјат, тамо умирајут горкију смертију. Ино ничто вљашчше слишит еја в дому Токмо прошчалнија рјечи
Вук лажом кује браћи оков. Њија се дрво свободе Сербом. Цар Мурат лежи. С мачем у десници, Назад горд спеши Обилић к својима. Опет га реч задана врати К султану. Гњечи му петом шију. То не зна војска.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Не, то не мора бити. И мучно дође му тада. Коме се и зашто свети? И где се кренуо сада? Он јетко одмахну руком и назад окрете селу, Чудећ се самоме себи и своме ружноме делу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Застали су на раскрсници. У порти црквеној ложе ватру. Нешто ме смлати!... Сад не можемо ни напред ни назад. Заробљени!... Страшно и болно сазнање.
Уверили смо се. Доста је. — Да опалим шапну један ордонанс командиру. — Пст! — учини кратко командир. — Назад! — и пођосмо натраг. Ишли смо ћутећи.
Послужиоци поскакаше у речицу. — Испрежи! — Откачи задњак! — На рукама гурај! — Враћај назад! — чуле су се шапатом разне команде. Вода је шљапорила. — Дај конопац!
— Где си запео, животињо једна, с коњима на мене. Стани! — узбуђује се Коста. Требало је повратити топ назад. Командир нареди да се ископа рампа и послужиоци рукама да изнесу топ. — Пожурите! — виче неко одоздо.
да обрише зној, па ће рећи: — Ах, желео бих још једно овакво чистилиште кроз Јанкову клисуру, кад се будемо враћали назад. Командант дивизије наредио је да артиљерија одмах крене.
Трговац махну главом, и журно пође излазу. — Ордонанс, задржи га! — Назад! — испрси се на вратима Груја. — Господине поручниче, еве га шећер — појави се Исајло, вукући једва пун џак шећера.
Таман кад смо пред зору стигли на врх стиже наређење да се вратимо хитно назад, јер су Бугари пробили на другом месту, и сад је наш положај у питању. Могу нам још заћи иза леђа.
Пред батеријом сам... Преда ме истрча батеријски наредник исколачених очију и гологлав. — Где ћеш? Назад, наредниче! — викнем што могу јаче. Без иједне речи, он се врати, успуза се на један обронак, па се окрете.
Људи су знали да добро бити неће. Уосталом, већ смо огуглали, те за боље и не знамо. А назад се више не може. Спуштамо се непрестано и снега је већ мање.
Ако се на преноћишту утврди да некога нема, обично веле: „Стићи ће“... Јер где би иначе?... Истим путем да се врати назад?!... То више није ни издајство, већ лудо самоубиство. И онда, нека му је богом просто!...
— објашњава ми један капетан. Осећам се нелагодно због деце. Размишљам већ где ли ћу наћи ауто да их вратим назад. Деца ћуте, јер мисле да овако све треба да буде. Рекох им да ћемо причекати још мало, па ћемо се онда вратити.
Једно време иду за нама, онда пројуре покрај нас, одмакну далеко напред, па се у широком луку, лево и десно, враћају назад. Ова патролна служба торпиљера занимала нас је. Војници су пронашли и скривене топове на нашем путничком броду.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кроз дечакову кичму прође језа: утопиће га људска река! Окрете се и потрча назад ка кули, али пред лом старац Милија стоји, држи кључ, молио не молио не отвара! — Твој цвет те чека! — каже.
А и како би? Јецало је камење око њега, а Месец већ свијао лук. Осети Варалица како краћају ноге под њим, али назад се није могло. Вештице би га зачас откриле, јер је ветар дувао са запада. »Сад могу само напред, па нека буде шта буде!
Завара ли је и украде ли кошуљицу — моћи ће и гутљај воде да заграби и побегне, али не пре него што кошуљицу назад баци. Која је ту хитрина потребна? Која присебност? Нико не зна, јер се нико с извора није вратио.
се трже, зграби кошуљицу, па добар гутљај воде отпи: пола под језик стави, другом половином напуни уста, па потрча назад. Зрака се сунца још није такла воде, а већ је био с друге стране зла.
Истога часа отпоче рат између стене и воде. У једном тренутку је вода стену нападала, у другом стена водене војнике назад бацала. Какав је то ужас био! Од немоћног гнева кључала је вода, у комађе се претварала стена ношена бујицом у долину.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
То беше драга, што је на врат'ма била, На уснама јој бол, на челу бриге тама; Да назад идем, знаке ми руком даје. Опомиње ли ме, или се срди на ме?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Излупани дјечак весело је јездио на хајдуков гроб, да се закуне на вјерност чети и трком се враћао назад у Гај да се нагледа логора и Мачкових мајсторија. А у логору је, ваља признати, сваки дан дограћивано нешто ново.
— Е, баш нећеш! — викну Луња, која се истог часа створи поред њега и повуче љестве назад. —Нећеш га ухватити! — Еј, шта то радиш?! — загалами дјед Алекса. — Држи је, тетка Стевка.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Даме назад, господа напред!...“ Тако је пан Франћишек почео с концертирањем, а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан
смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: назад!, па опет нешто као шамари, после објашњење, — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!