Употреба речи наздравље у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Тек што изусти, али ето Чамче. — Наздравље ручак! Дошао сам да вам се захвалим што сте ми ноћас част дали. — Клања се, рукује се са Полачековима, па и са

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Четрдесет и осам и петсто грама, госпођице, хвала изволте и други пут, наздравље! Четрдесет и осам и петсто грама смешних идеја, вицева, секса, коже и костију и јамица на образима, прочитаних књига,

Здраво, децо …апћиха… само се ви лепо забављајте! Наздравље! Осетих да пропадам кроз расушени паркет. Бакута никако да се заустави с кијањем. — Шта радиш ту?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Тако је. И не треба да важи. Тако ти је и код мене у апси. Кад им реза тресне за туром, звање, паре, чин, наздравље ти, брацо! Овде сам ја бог, и сви сте за мене једнаки. Андра професор... Деца поцепаше капе од поздрављања...

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Па каква црна ноћ! РАДАК: А ти, момче, Би л’ мало цујке сркнô, уморен? ПОРФИРИЈЕ: Да ти је наздравље!... А баш би после оваквих мука лепо пристајала!... Е, да ми се откуда истекар родити!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности