Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« А ја је питам: »Шта ти је, ’рано? Ти си опет назебла«, а она опет у сну говори: »Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Баба брије са решетом старца, вук напамет појео магарца. Пљусак лије низ врбине дебла па је вода од влаге назебла. Од ватре се пламен опржио па је рану са димом завио. Зраком сунца песник море боде, пише песму површином воде.
несрећа права, трчећи зечјим трком, фрчући мачјим брком, јурио Цицу, сиротицу, уз дрво јадна једва загребла, горе назебла, у густој крошњи повише дебла, без топла шала, чизама, капе, дувала сву ноћ у предње шапе.