Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Ја хоћу да се ви сваки дан у исто огледате огледало: ти, сине мој, не зато што би се поносио, и сестру своју ружном називао, него што би красоту и благообразије лица твога са злонаравијем и непристојним поступком не наружио и не осквернио; а
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. Он беше мало необичан Турчин. Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене. Крушка не беше такав.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сад, међутим, кад то име понова чу, сети га се, и био се као скаменио. Име неког мецене – који се називао гроф Дурацо – било је тада у Вијени добро познато.
Нису деца остављена туђину, него деди и бапцу. Бапцем је Ђурђе називао, љутито, своју ташту, Агрипину Богданович – чувену лепотицу.
Тако је писало у царским рескриптима. Њихову смрт и војевање, уз Аустрију, уз хришћанство, називао је лепим примером. Примером, који је, каже, вредан за углед, и који се не да доста нахвалити!
Хорватова пехота, коју је Хорват називао молдавска, била је изненадила коњанике, на спавању, крај једног рудника угља, који се копао.
Он је, и међу официре, у касарни, увео нешто ново. А називао је то – сталешки дух: Есприт де цорпс! Није, дакле, живот сербски био бесмислен, него њихове смрти.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Венцловић, »сирјеч Стефанов син«, »многогрешни и худши в Христијанех убоги свјаштени инок Гаврил«, како се сам називао, био је најбољи и најплоднији ученик Кипријана Рачанина и најкарактеристичнији представник српскословенске школе.
И он је величао Јосифа ИИ сваком приликом, називао га »премудрим и богопросвештеним владјетељем« и »сунцем свега и благодјетељем«, усвајао његове реформе, писао свој
За своје сувременике и непосредне следбенике он је био велики човек. Павле Соларић га је називао »сербским Сократом« и »чрезвичајним Сербином«; »преславни первопросветитељ славено-сербскаго рода нашега«, вели
Доситеј Обрадовић, који је ценио његову спрему и »остроумије«, и називао га »преизрједним« и »нашим Ксенофонтом«, жалио је што је писао туђим језиком, неприступачним просТом народу српском.
»псалмопјевца« Давида, Клопштока, онда слављеног немачког песника Месијаде, и свога »драгога Орација«, како га је називао. Он преводи Хорацијеве стихове, поред Анакреонтових и Катонових.
Његов Гласъ арфе шишатовачке нашао је више одјека но иједан српски песнички производ пре њега. Копитар га је називао »српским Хорацијем«, Шафарик »кнезом српских песника«, Његош »Генијем Рода«, Ђуро Даничић »оцем новије српске
цео век провео у мађарском друштву, он је мађарски знао као српски, имао известан мађарски патриотизам, мађарски језик називао »наш народни језик«, Мађаре називао »наш народ«, и живо учествовао у мађарском књижевном покрету.
он је мађарски знао као српски, имао известан мађарски патриотизам, мађарски језик називао »наш народни језик«, Мађаре називао »наш народ«, и живо учествовао у мађарском књижевном покрету.
57 Али главни његов песнички рад пада у доба од 1826. до 1844. Он сам себе је називао »крајњим филхелином и обожаватељем богодухновеног Омира«, писао је углавном по класичким узорима и никад није могао
Необавештени Гете препоручивао је да се Сербианка преведе на немачки; Јан Колар је Милутиновића и Мицкијевича називао »двома најглавнијем певцима садашњега века«; Мицкијевич је његовог Обилића стављао у исти ред са Пушкиновим Димитријем.
може се објаснити зашто га је Љубомир П. Ненадовић у то доба називао највећим живим песником српским. Његови епски покушаји: Три побратима, »истинити догађај у Босни« (Београд, 1844), и
са бугарском емиграцијом и хрватским и словеначким родољубима, али поред свега тога завлађује оно што је Штур горко називао »себично родољубље«.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Име и воспоминаније његово биће ми, док сам год жив, драго и љубезно. Називао се је Теодор Милутиновић. ЗАКЉУЧЕНИЈЕ ПРВЕ ЧАСТИ Пре него дођем к фтором периоду моји[х] прикљученија, сиреч како
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Птолемајос није саопштио имена тих филозофа, већ је само то њихово схватање називао смешним. Коперник се задуби својом властитом главом у то питање и не даде Птолемају за право, јер му се чињаше да је
„Зашто?“ „Ваздух што га издишемо садржи у себи неактивног ваздуха, како се до сада називао, тј. везу угља и оксижена, што сам Вам малочас показао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
опијен, скоро уплакан, ја се повратих у земуницу, да сањам о свршетку рата, који сам толико мрзео и толико пута називао најодвратнијим људским послом, али у коме сам, исто тако, постао много бољим човеком, поучавајући се из њега
“ А да му је кафане жао било, о томе нема ни говора, па се није то једанпут десило да је он њу пакосницом и злом женом називао и пребацивао јој што је због ње и разговора са људима жељан остајао.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Енглески језик називао је “језиком Сједињених Држава”. Кристијан је понекад успевао да напусти хотел и да ме прати на мојим дугим трагањима
оставиле још већи утисак да Билхарц није све преувеличавао у намери да подвуче велику разлику између онога што је он називао идеализмом класичне Грчке и реалистичког материјализма савремене Америке.
се много свиђала и губила су и оно мало што је у њима иоле било вредно пажње, чим их је он супротставио ономе што је називао америчким механизмом и материјализмом и тиме свалио одговорност на материјализам о учењу и постанку биолошких врста.
Он је био ватрени презбитеријанац и, кад год му се указала прилика, исмевао би оно што је називао Билхарцовим римокатоличким назорима.
Касније сам сазнао да је, чувши ову моју одлуку, честитао себи што је успео да ме спасе онога што је он називао ”материјализам природних наука”.
Уз сагласност доктора Шепарда, отишао сам у своју летњу ”вилу”, како сам у шали називао колибицу на обали реке Пасеик близу Ратерфотд парка у Њу Џерзију.
Ово је сигурно необично и доводи до закључка да је, после свега, Билхарц најзад успео да ме одвуче од оног што је он називао ”научни материјализам”. Билхарц у томе није успео, али оно што је постигао вредно је пажње.
покрета који траже објашњења, а посебно деловања људи типа “јуначког витеза Роуленда из Троје”, како га је Максвел називао у шали.
Много ме је забрињавао недостатак оног што је Барнард називао ”познавање појава око нас... које се стичу свесним напором студента...
Био је то исти начин клањања као и на Универзитету у Кембриџу у то време. Овакав поклон ја сам називао англо-саксонским и он је био сасвим супротан од Кениговог наклона.
размрдавао својим предрасудама против америчке демократије, и вечним примедбама против имагинарне сабласти коју је он називао ”амерички материјализам”. Буђење осете многи амерички грађани, рођени на страни, када посете своју родну земљу.
а у овој земљи велики Џозеф Хенри и његови савременици, био је покрет за идеализам у науци или, како га је називао Андрју Вајт, ”надом за виша прегнућа.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
почетка или, прецизније, само годину дана раније Црњански је писао о етеризму; песнике свог поколења, и себе с њима, називао је етеристима.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
песничке форме и мишљења које дијалектички повезује крајности: ватру и пепео, биће и ништавило, живот и смрт. Називао је то "патетиком ума", која се силовито осетила у његовој најбољој и једно време веома утицајној књизи Ватра и ништа
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао. Пре то није чинио. Нарочито у почетку.
Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио. У означени дан он би дошао у дућан.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Горко): Ох, не да ме утешиш, но бар да ме сажалиш и да видиш како ми је. Да видиш Ташану коју си тобоже сестром називао, која те је, када си са покојником долазио, као брата пазила. (Сећајући се на сав бол, јад, муке, сузе јој пођоше.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
можеш светла лика стати и пред мртвога оца, и пред матер, и пред твоју „добротворку”, како си ме у последњим писмима називао. Заболело ме је то, али разумем. „Нена”, то је детињска реч, а ти си ето прави правцати човек.
али је у том часу волео свом душом једног свог ђака, једног и јединог његова Каленића, кога из поштовања никада није називао крштеним именом. Махао је руком као заставом докле год се ћаци видели. Ђаци се освртали. Освртао се и Бранко.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Био је спреман да слуша чак и песму потока који је себе називао реком. Игра цвећа у ливади и неуморно тумарање мрава занимали су га више од кретања сунца у небу. У реду!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Пак се Марко под шатора шеће: Арап седи, пије вино ладно, служи му га млада и девојка; божју помоћ називао Марко: „Божја помоћ, драги господине!“ Арап њему лепше одговара: „Здрав, јуначе, делијо незнана!
Краљ му божју помоћ називао: „Божја помоћ, војводо сибињска!“ Војвода му боље одазива: „Здраво, краљу од Маћедоније, златна круно под небом на
Таман цура на обалу дође, она стаде воду заватати, док ето ти од Авале Порче, божју помоћ цури називао; она њему помоћ приватила, па је цури Порча говорио: „Ој, бога ти, лијепа ђевојко, доват'дер ми воде у маштрави, да с'
Утом Ива пред шатора дође, божју помоћ Турком називао: „Божја помоћ, Рибничани Турци!“ Лепо Турци помоћ приватише: „Здрав, јуначе, Сенковићу Иво! Које добро, Сенковићу Иво?
бана Задранина, ал’ пред двором Кумрија робиња, она њија од злата бешику, у бешици два банова сина; божју јој је помоћ називао: „Божја помоћ, госпо бановице!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
је дјечак у школи, Јованче и Лазар превукоше с тавана сав онај крш од разне старудије и алата који је Мачак с поносом називао „моја радионица“. Све то посакриваше иза једне живице у дну баште, тамо гдје нико није залазио.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама из писма је врло био мудар и свашто је знао исказати и протолковати сваку дубоку реч. А рад тога називао га је свети Јероним својим оком, — »моје гледање«.