Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше! И... ја сам ти муке мучио! Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... Турчин поста нестрпљив.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер све што је очево и његово бејаше, а што је његово и очевим називаше се. И ништа отац није говорио да је његово, него да је све синовље, осим једине душе, па чак и ову у Богу и с Богом
А прот много пута, хотећи се благословити од њега, присиљаваше га да прими свештенички чин. А он, бежећи од славе, називаше себе недостојним. А прот говораше: — Када бих ја био твојом недостојношћу обложен! ...
Помишљајући на све то и видећи себе као да је то све оставио, скрбљаше, тужаше, Јадним и погинулим себе називаше, и као што је, по Соломону, срце осетљиво као црв за кости, тако је и њему жалост за оним стварима крв испијала и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бјеше их шестина, све људи виђени и лијепо одјевени. Женске их целиваше у руке, редом свакојега. Јоке их називаше именом; оне двије, Стана и Милица, снебиваше се мало; видјело се да им људи нијесу добро познати. „Ха, весело, весело!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његов вођа и старешина Еуристенес прочита на глас писмо свог владара, упућено Хијерону. У том писму називаше Филаделфос Хијерона својим драгим братом и савезником, напомињаше духовну сродност њихових двеју држава, надахнутих
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
144. и 145), уза ст. 1. ст. 11, има овакав Трлајићев коментар: И (ка ст. 1): „Листопадом у славјанских праоцев наших називаше сја мјесјац ноемвриј, јакоже и прочи мјесјаци називаху сја у њих славјанскими именами”; ИИ (ка ст. 11): „Ниња.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад га биђе Страхинићу бане, те му селам турски називаше, пијан дервиш оком разгледаше, па му мучну ријеч проговара: „Да си здраво, дели-Страхин-бане од малене Бањске крај
У то доба бане пристасао. Мудар бане, пак је иштетио: на јутру му не зва добро јутро, нити турски селам називаше, но му грдну ријеч проговара: „А ту ли си, један копилане, копилане, царев хаинине! Чије ли си дворе похарао?
ето ти једнога јунака, на дорату ноге прекрстио, топузину баца у облаке, дочекује у бијеле руке; божју помоћ називаше Марку, лијепо му Марко приватио.
А кад Иван међу Турке уђе, утр сузе, па се силом смије, турски Турцим’ бога називаше: „Добро ти сте, Турци, уранили, и добар сте ловак уловили!“ „Јесмо, кнеже, не може се љепше“.
Каде дође Кулинову кнеже, Кулинову свилену чадору, па му пође руци и папучи, па му турски бога називаше; а Кулин му бога приваташе; па се Кулин с мјеста помицаше, до себе му мјесто начињаше, па му пружа каву са
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
хату близу к бедену и стаде ружити, хулити и свакојако псовати грчки закон и веру, а и град и цркву Ајасофију ругобом називаше. Пак бахну мамузами коња, отрча испод града, згоди на јаму, паде сунаврат: с коњем заједно погибе.