Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Док није у ономе часу заноса шљубио усне к њеним уснама, докле је није привио на своје срце, назираше блаженство у далекој даљини, као кроз копрену.
Ћипико, Иво - Приповетке
уре хода од мора, иза високога брда, испод кршева, у заклоници од сјевера, откуд се с противне стране преко поља тек назираше пучина.
Ћипико, Иво - Пауци
Иво гледаше дјевојку. Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше. Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. Он ју је познавао.
гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше... У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.