Употреба речи назорице у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Пођем увече некуда, тако, по свом послу, шта се кога тиче куда ћу, а он ...чисто ми се чини да је кренуо назорице за мном са оном својом сикиром. Хм, светац? А шта ће њему сикира кад је светац?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Баки се смјешка лукаво лице, па на пут крену тихо ко сјена, унука прати назорице облаком сивим обавијена: куда ли скита и шта ли ради, каква ли чуда на небу гради.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Не потраја дуго, ево ти једнога пустахије, па обиђе ватру и товаре, те се врати натраг, а слуга те за њим назорице. Када би крај поља, отвори пустахија један капак, па се спусти доље под земљу и рече дружини: — Ево овамо уходио сам

испод воденичног камена муштулук — добар глас, награда за радосну вест надвор — напоље нађавасати се — наситити се назорице — издалека пратити некога али тако да се не губи из вида наиде — нађе наимар (неимар) — градитељ наједанак —

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

латинску, а не зове својијех сестрића: „Већ, Милошу, наш рођени брате, хоћеш, брате, незван за ујаком у сватове пођи назорице? Ако њему буде до невоље, да се њему у невољи нађеш; ако ли му не буде невоље, можеш доћи да се не казујеш“.

Нико с њиме није полазио, с господаром цигле двије слуге, двије слуге иду назорице, а господар с њима не бесједи, но је чело грдно намрдио, а пониско брке објесио, мрки брци пали на рамена.

— дозвати некога речју бре навалија — некаква одлична сабља навришко — одмах надвор — напоље надó — челик назорице — издалека пратити некога али тако да се не губи из вида на ино — друкчије најпотље — најпосле накалити — усијано

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Једног јутра, кад је било вријеме за школу, Николица поведе Жују и упути се назорице за Стри- цем. Кад је стигао већ на ивицу Прокина гаја, дугачки дјечак спази да малишан с псетом скреће са сеоског

Лијепо се провукла назорице за неким од вас, за неком будалом која се није обзирала да је неко не прати. — Је ли тако, Луњо? — упита Јованче.

Да то није неко од наших? — Није, није. Прислушкивала сам њихов разговор. Причају о војној радионици. — Иди за њима назорице, а ја ћу тркнути до радионице да јавим — рече старац. — Кад те зовнемо, да си брзо дошла.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности