Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Намјерницима, што би их могли затећи, лако се било скрити — хрт је стражарио. Ко од сељака само назрије грофа, бјежи без стрва, као од чуме. Па како и дјеца у прилици умију се довијати и лијати!
Нијесам гледао никога из Приморја ни из Црмнице...“ Ђакон застаде јер назрије гомилу људи преко поља од Бајичкога краја. Биће их било тридесет. Уза свакога стршаше дугачка пушка.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Погледа низ ријеку што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда. Затијем обрну очи пут острвца на коме бијаше манастир.
трупачке најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из пушке гдје оком назрије. — Богами, брате, он је прави Срб! — рече један кнез ришћанин. Слава Бакоњино разнесе се надалеко.
Ћипико, Иво - Приповетке
Возе да дођу на доглед шкољићима. Први их назрије млади рибар; држећи у руци весло, исправи се. — Ено —вели, — Пропада, ено Медвједа, а за њима су Близанци.
Ћипико, Иво - Пауци
Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала. Раде даље премишљаше ... И тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе ватри.