Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
и као стрепећи да му не навуку те хаљине, још слободније би се раскречивао, распростирао да лежи, спава, не гледа у Назу. Наза, Од муке, после почела и да пије. Проси, проси, па се напије и дође.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
па их намаза жутом машћу Пјеваличном, обложи их листовима свежег репуха, уви их повојчићима, стопала му зави крпама, назу му простране свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоњачу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ Још горе. НАЗА Па шта је, за Бога, то тако страшно? САРОШ (привлачи Назу у поверењу): Слушај, сестро! НАЗА (зарадована): Знала сам ја да сам сестра за тебе. САРОШ Да, сестра.
Хајде, чочеци, овамо! Игру! Игра се: »Чочек аваси«. Враћа се Наза. НАЗА Леле! РЕШИД БЕГ (спазивши Назу): Ја, а где си до сад, моја стара ђувендијо?