Употреба речи наилазимо у књижевним делима


Африка

Остављамо девојкама пет франака, на чему су нам бескрајно захвалне; полазећи упадамо погрешно у једну одају где наилазимо на нежну сцену између једнога младога брачнога пара, брата и снахе малопређашње лепотице.

То су говеда не већа од наших оваца. Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забаченој уличици говоре гласно и вичу.

— Не, ништа ме овде не забавља, али покаткад презирем их из дна душе и желим им зла. Наилазимо на Ђуле који још играју, прљави, у екстази; досадно и глупо, као оно прво вече кад сам стигао у Боаке.

малом збијеном селу фетишиста, у коме је на свакој малој округлој житници извајана каква рогата глава или шкорпија, наилазимо на једну сасвим нагу старицу, као од сасушеног дрвета.

Носачи се измењују с времена на време. Губимо се у високој трави саване, прелазимо висеће мостиће, наилазимо на стазице једва утабане од неких других црнаца или зверове.

Доцније наилазимо на још један там–там. Група жена и људи, необично веселих, иде некуд журно са музиком на челу. Сазнајемо да се прослављ

Колико бих дао за један комад њиног леда! Прелазимо село Бугуњи; то је друго село на које наилазимо. Како нам кажу да је седамдесет километара дале изврстан урођенички кампман, продужавамо да бисмо у њему ноћили.

У сваком случају Либанца је сасвим прошла воља за ловом. Прелазимо преко широке реке, обале пуне крештавих мајмуна. Наилазимо на тамне ловце на хипопотаме који спремају пироге за лов.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Исти утисак оставља и варош Ресен. Тиме наилазимо на другу карактеристику Преспе: поред архаичног словенскога (балканскога старословенског) јавља се аромунско увлачење

душу Охрида, истина је доста зачамела варош, варош која опада, и са грандезза-ма (високопарним величинама) на какве наилазимо и по даљим варошима на југу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

ће тако, онда ће скренути на неку утрину, разапеће поњаве, као черге, и седеће поред ватре, ослушкујући пуцње топова. Наилазимо на биваке разних слагалишта и муниционих кола. Коморџије су јако забринуте због близине непријатеља.

Они само по пуцњави цене на којој је страни непријатељ. Уз пут наилазимо на збегове. Сигурно су из околине Шапца. Старци као да се скаменили, жене машу главом и уздишу, а деца истрчавају на

Напрежем очи да бих разазнао пут. Почео сам бивати неспокојан, јер никако не наилазимо на једно гумасто дрво баш покрај пута, које сам добро запамтио.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

»Али, пазите сад... Наилазимо на висок задњи крај потонулог великог брода, усправљен испред нас. Нагло скретање ајкуле учинило је да малочас

»Сад је већ потонули брод остао иза нас, али морам опет командовати да се наша кугла мало уздигне, јер наилазимо на узвишицу на дну мора.

»А ево сад наилазимо на живи песак. Знате ли да се на дну мора налазе пространа поља живога песка? Ја сам једном приликом извршио овакав

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Одатле онај вид чистоте на који каткад наилазимо код дубоко искусних и до сржи покварених људи — она чудна смјеса наивности и развратности, стидљивости и бестидности,

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

И заиста, с које год стране да посматрамо генезу Нечисте крви, тамо где нам је омогућено да у њу завиримо, свуда наилазимо на исту врсту преокретања, заправо свуда Станковића налазимо пред одлуком: продужити опис изнутра (из доживљаја лика)

Петровић, Растко - АФРИКА

Остављамо девојкама пет франака, на чему су нам бескрајно захвалне; полазећи упадамо погрешно у једну одају где наилазимо на нежну сцену између једнога младога брачнога пара, брата и снахе малопређашње лепотице.

То су говеда не већа од наших оваца. Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забаченој уличици говоре гласно и вичу.

— Не, ништа ме овде не забавља, али покаткад презирем их из дна душе и желим им зла. Наилазимо на Ђуле који још играју, прљави, у екстази; досадно и глупо, као оно прво вече кад сам стигао у Боаке.

малом збијеном селу фетишиста, у коме је на свакој малој округлој житници извајана каква рогата глава или шкорпија, наилазимо на једну сасвим нагу старицу, као од сасушеног дрвета.

Носачи се измењују с времена на време. Губимо се у високој трави саване, прелазимо висеће мостиће, наилазимо на стазице једва утабане од неких других црнаца или зверове.

Доцније наилазимо на још један там–там. Група жена и људи, необично веселих, иде некуд журно са музиком на челу. Сазнајемо да се прослављ

Колико бих дао за један комад њиног леда! Прелазимо село Бугуњи; то је друго село на које наилазимо. Како нам кажу да је седамдесет километара дале изврстан урођенички кампман, продужавамо да бисмо у њему ноћили.

У сваком случају Либанца је сасвим прошла воља за ловом. Прелазимо преко широке реке, обале пуне крештавих мајмуна. Наилазимо на тамне ловце на хипопотаме који спремају пироге за лов.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ишли смо погнути да би били испод висине пушкарнице. На извесном растојању наилазимо на попречне саобраћајнице, које одводе некуд у позадину.

Пошто су измењали узајамне псовке, наставили смо пут даље. Наилазимо на неке коморе украј пута. Чује се рзање коња и назире сенка стражара који дрема.

— Пета. — Где је командир? — На челу. Војници су полегали покрај пута. Коњи опустили вратове. У нашем ходу наилазимо наизменично на топ, онда кару, док не стигосмо на чело батерије. Запитао сам опет за командира.

Ми се сад налазимо на висини од две хиљаде пет стотина метара и наилазимо на слојеве разређеног ваздуха, кад мотор ослаби. Од непрекидног цимања већ нас и врат заболео. Али нисмо још далеко.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Блато пљашти под ногама, а душу притисла слутња тешка и сива као олово. Неки рекоше да сада наилазимо на стару границу некадашње Србије. Овај се нагиб назива Преполац. Од половине Преполца дуну хладан ветар.

“ Пришли смо уз брег и сада тек видимо зашто тако често застајемо. Са овога места наилазимо на беспуће, на козје стазе, којима може ићи само по један човек. Пред нама одмиче један пук пешадије.

На брковима људи се ухватио лед, а из уста бије густа пара. Наилазимо на све дебљи снег, али они пред нама су већ угазили стазе. Понеки се оклизне и коњ налети на њега.

Час силази, опет се пење, људи већ падају од умора, коњи сасвим посустали и све чешће наилазимо на мрачна телеса, која се копрцају у снегу. Из даљине допиру неки гласови. Сигурно се преноси заповест.

Али и здрави су малаксавали. Вуку ове јаднике до првога села, а ту ће их оставити да их Арнаути побију. Мало даље наилазимо и на једнога мртвога. Сигурно је умро од глади.

— Веле, наши војници су можда заражени. А пошто наилазимо у њихову зону, они сматрају како треба да нас држе као у неком карантину...

Многи су поскидали и појасе, јер, веле, сумарен тешко ноћу осматра. Сутрадан пронесе се глас, како сада наилазимо на опасну зону.

Док не заспимо хладимо се помоћу наших појасева. Сутрадан нам рекоше да сада наилазимо у Солунски залив. Опасности више нема. Морнари прикупљају већ појасеве за спасавање.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности