Употреба речи наказни у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

је црквеним ћириловским словима Сатіра, али покваривши чисти и лепи језик Рељковићев, удешавајући на хибридни и наказни славеносрпски језик. Добра књига Рељковићева нашла је читалаца међу православним Србима, и 1807.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Бјеше грдно једном мрачно царство свуда своју владу раширило, и његови наказни ликови улазаху у поља небесна (те грдобе и тијех изродах до ја нико вообразит не зна), само што се свештенојзи

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А то је турска!... И то!... И то! И то! О, крви моје капљо нечиста! Тренута грешног створе наказни! Где ми домеша прве младости, Љубављу прве вреле сокове? У Турке зар?... За Турке зар?...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То кажем ја, Артемије, раб божији, кривоноги, кљасти, наказни створ коме се ни сврака не би уклонила с пута и немојте узети то као истину. Можда ово из мене проговара жуч.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ако би њих изгубио, остао би крњ, ништаван, ружан. И тај бедни и наказни живот тиранин би најзад узео. Истог је мишљења и Пријездина љуба, поносита Јелица госпођа, која једноставним речима —

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности