Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
како се, избезумљени, тискају по приста ништу, по опакој хладноћи, Анастасијевић је застрепео: у тој изненадној а наказној стварности као да се и за њега крила нека замка.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Издајство и брука ко песма се јавља; Успомена траје у намери злој. Цвеће нас оговара; шума се прикрада Нашој наказној самоћи. Нема тајне. Свирала се руга. Ругоба и чежња Изједначише се пред крај лета.