Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и робовања јерархији, формулама, догмама и обредима, он их учи да из вере одбаце све што је споредно, формално, накалемљено и противно здравом разуму и човечанском достојанству, и да место живота по »страху господњем« приме слободни и хумани
Његов песимизам није био онај помодни романтичарски »светски бол«, једно накалемљено и туђе осећање, развијање једне конвенционалне књижевне теме.
Он се ослобађа свега што је накалемљено и књишко и својој поезији даје све непосреднији, све већма човечански карактер. Са Вељком Петровићем то је до данас