Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„И за то треба платити, џанум!...“ „Да платим оче... А кол’ко треба?...“ Архимандрит се накашља и стаде наново мерити Живка: „Ми смо наши, џанум, нећемо да се глобимо... Даћеш, џанум, још једно пет дуката!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Уђе у механу, назва бога, наручи полић ракије, па седе украј и узе пунити лулу. Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако упитати: — Може ли се, Срејо? — Помало, ћато петла се.
— Па хајде де, ја ћу... кад није друга! — рече чича Мирко, и сви приђоше ближе пред бабу. Мирко се накашља, па викну: — Мирјана! Баба ћути. — Не чује она! рече Срећко и осмехну се. — Викни боље, чича-Мирко!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да ми је... да ми је... Нешто шушну под прозором... Као да се неко накашља... Маринко пребледе и реч му заста у грлу. И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја је стискох за њу. Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно. Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Затим је почео, сам, без ичије помоћи, да се облачи и чешља. Ни тада не вадећи камиш из уста. Гарсули, јетко, само се накашља и шмркну мало бурмута, из бурмутице коју је држао као да је флаута.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
У срећки број осам стоји пророчанство: „Невоља ће здружити мачку и миша“ — рече Миш пророк и скромно се накашља. — А пише ли тамо како ће се они извући из те невоље? — забринуто упита мачак Тошо.
Црњански, Милош - Сеобе 1
А кад она опет приђе, сагињући се, обилазећи око постеље, својим округлим бедрима и грудима, он се мукло накашља и пренерази. Узврпољивши се, рече јој да одлази.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Устаде понова, диже чашу и накашља се мало. — Чујмо! — рече полаженик. — Чујмо! — прихвати госпоја Каја. А домаћин устаде и отпоче здравицу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— То си га ти увео! — разрогачи очи Александар. — Нисам, богами... дете је било тамо. Александар дохвати капу, накашља се, па достојанствен и важан, закуца на врата.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај... најслободнији !«... Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. — Е па деде, за срећна познанства!
нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута... Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу. — Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.
и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици! Досад се то није дешавало никоме. Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: — Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама..
гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке: — Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Е, деде причај. Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: — Браћо и грађани! Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
) повирје иза брда, те млазну својим зрацима конту у очи. Старац кихну једном, другом и трећом; затијем накашља се толико пута, па најзад: „Чујте ви доље, под бедемом! Запов...“ „Шјор конте ’бро јутро!
Кад вјетар преста, извади камиш из зуба, пљуцну, накашља се, протра брке, па зину да заусти нешто. Сви остали, без Пеја, зинуше такођер, каоно чељад што нестрпљиво очекује.
Пипо?“ „Јест!“ одговори Пипо, смијући се и врну се натраг. Ђакон, скинувши капицу, примаче се к старцу, накашља се једном-два, да сврати пажњу на се па проговори: „Да заложимо...“, па исправи: „Да заложите што Господару!
А мислиш ли да се у себи не гризе и због...!“ сердар не доврши, но се, без невоље, накашља. Жена му уздахну дубоко, па му се загледа у очи. „Шта си наумио? Једно или друго, чојече! Бијело или црно...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
То је најглавније. Затим се побрини за моју ложницу одма! Момак изађе, а за њим и Бакоња. Чагљина се накашља, омако како се чини кад се хоће да привуче чија пажња. А кад то не поможе, он зовну: — О, вра-Брне!
— Хм! Та-а-ко! Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови. — Није баш посве лош, али је мудар, мој вра-Брне.
Бутре, одшкринувши врата, застаде бојажљиво и накашља се. Бакоња се поново разведри. — Оди, Бутре, де! Ајд’ да видим јеси ли научија.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Само њене две мало укосо управљене ракље. Он... У кући тиранин, а преко плота мазан и сладак. Само докле? Аћим се накашља. Сраман му је гласан клокот вина, и верује: Ђорђе из ината тако пије. Пружа Вукашину цигару да припали.
Неколико ситних ватрица силази јој низ лице и капље у крило. Ђорђе дуго стоји уз врата, не гледа је, па се накашља. Она се трже и збуњено упита: — Он дошао да подели имање? — Да подели — хукну и седе на кревет.
Кад се смркло, сиђе с тавана, нигде лампе, само се кукњава чује, уђе у кухињу, Симка се накашља. Напипа је у мраку и шчепа за мишице, сикћући: — Ја сам кукавица, најгори човек у селу, ја сам пијаница, ја сам
Ивица довратка жуљи му чело. дуго не сме да уђе. Себе се боји. И ње. Она се двапут накашља казујући му да зна да је ту. Изазива ме, улази, застаје, јер једно друго виде на месечини.
Имали су право. — Имаш право, Ђорђе — рече изазивајући Аћима. Рака апсанџија се накашља. Отац и син сударише се очима. Роговима мржње. Роговима снаге и немоћи.
Кад је квасио пешкире, пио је ракију и опет му се пије. Не може да изиђе: чуће га Ђорђе. Накашља се. Поново. Ђорђе не чује. — Треба облози да се промене — рече. — Промени! — одврати Ђорђе. — Не! — устаде.
После опет дођи — прошапута Симка, не скидајући очи са Ђорђа. Никола подиже браду са кревета, накашља се пролазећи поред Ђорђа и изиђе. За њим и Милунка. Ђорђе склони поглед са. Симкиног модрикастог лица. — Бојиш ме се?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.
Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште. Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: — Помози Бог, снахо!
Краков, Станислав - КРИЛА
— Добар је. Имам за сутра одличну малагу. Извештај ће писар сад донети. А—ха, а—ха, — капетан се суво накашља. — Изгрдио сам га. Пипав је. Шта ћете, младићи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ Да чујемо сад Предрага. Где сте били ви из седмога пука и шта сте радили до шеснаестога септембра? Предраг се накашља и поче: — Ја не умем да причам као Светислав. Али овде ми је дневник, те ћу вам по реду изложити.
Командир ме је гледао упитно. — Све је готово! — саопштио сам му мало несигурним гласом. Командир заћута. Онда се накашља. Лице његово као да се згрчи, а очи блеснуше.
Гледао је расејано у угао, и треснуо пухар на сто. Лука духну да збрише пепео. Драгиша се накашља, замишљено махну главом и настави: — Ишао сам готово несвестан, погнуте главе. Сећам се...