Употреба речи накита у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Девојка је од овакве куће — нека има накита. — Па не браним — рећи ће Никола. — Ти већ умеш да бираш наките. То нек буде твој посао да набавиш.

Африка

градове, дао многим инсектима и биљкама своје име, различито деформирано, саставио збирке преисторијског оружја, накита и драгог афричког камења из свих доба.

Он о свакоме зрну зна легенде. Скупљање је тешко јер се црнкиње нерадо одвајају од накита, којим би се одрекле и једног дела своје личности. Нове три пироге четвртастих једара на непомичноме индиго мору.

Један млад пар, необично леп, савршено го као тек изашао из раја. Они испуњују неки завет, јер она нема чак ни накита, чак ни лишћа напред; он ни оружја, нити му је секс привезан узицом уз трбух. Сликам се са целом групом.

седи, једна млада жена у сасвим шареном арапском костиму, позоришном, пуном крепова, златних везова, шалвара, нанула и накита. Она је дугог лика, бледожутог, са татуажама под усном, увијене косе у велове.

Црњански, Милош - Сеобе 2

а цурила, од влаге, зими, али су Махалчани причали, да је пуна драгоценог намештаја, а да се Трифунова жена у њој, од накита, сва, цакли. Махалчани су ту кућу звали: Трифунови двори!

Божич то под локотом држи. Зна она како ће то у Божича измолити, али јој треба мало времена да то удеси. Од тог накита, она и он, могли би, годинама, удобно, живети!

За Павла се каже, у том писму, да је пун новаца, и накита, а долази, уз прапорац, на три вранца, у штапсквартеру. Виткович каже, у шали, свом рођаку, да су Исаковичи дошли у

Црњански, Милош - Сеобе 1

Исакович, најпосле, после толиких жена, већ једном желео, било је уживање без тих женских обешењаклука, куповања накита, поклона, сукања, дуката, без тог вечитог тужакања, мољакања, плача и јадања, без брига и мука са њима.

да је види на мртвачком одру, толико је то била лепа госпожа и толико је имала, и мртва, на себи скупоцених хаљина и накита. Плакало се, тако, у даљину, уздишући што је погреб мртваца тако далеко, те се не може доћи до њега.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Она му онда почне говорити: — Ја сам била удата за једним муширом, па ми човјек умро, а иза њега је остало много накита и новаца, тако да има вриједности око четири до пет хиљада дуката.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ћутим и сећам се свога љубичастог накита и тога како смо некад трчали преко траве. Само што не почнем да цмиздрим, на часну реч!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Расцепом свести цвили ракита. Селену хвата љута грозница. Од тешке звеке сјајна накита пуцају вене, дрхти лозица. Ја трошим страсти просца што скита: с међе ми гране рујна горчица; круни се облак,

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И док ми се ноћу преплићу на руци голе жене, и звуци крвавих накита страшних, тешке свиле и листови прашни, чим пред зору сване, небо ми је росно ко равне пољане, а Месец се над њима

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Распродао сам остатке породичног накита. (Тад сам се увјерио колико на бурзи невоље вриједи тај љубоморно чувани и кроз оскудице проношени „породични накит”,

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Снажну одвратност сам осећао према женским минђушама, док су ми се други делови накита као што је наруквица, допадали мање или више, зависно од својих облика.

Петровић, Растко - АФРИКА

градове, дао многим инсектима и биљкама своје име, различито деформирано, саставио збирке преисторијског оружја, накита и драгог афричког камења из свих доба.

Он о свакоме зрну зна легенде. Скупљање је тешко јер се црнкиње нерадо одвајају од накита, којим би се одрекле и једног дела своје личности. Нове три пироге четвртастих једара на непомичноме индиго мору.

Један млад пар, необично леп, савршено го као тек изашао из раја. Они испуњују неки завет, јер она нема чак ни накита, чак ни лишћа напред; он ни оружја, нити му је секс привезан узицом уз трбух. Сликам се са целом групом.

седи, једна млада жена у сасвим шареном арапском костиму, позоришном, пуном крепова, златних везова, шалвара, нанула и накита. Она је дугог лика, бледожутог, са татуажама под усном, увијене косе у велове.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

гњечи дојка дивотних; А до ње, младе, има стотина Што, истог ланца терет цепајућ, Са обореном главом слушају Накита ропског звекет жалосни: Ту Ђенадије с сином јединим, До њега пород старог Ђукића Пребраја, можда, дане младости,

Одаље, велим!... (Ћерим уступа.) ГЛАВАШ: На царску реч је народ скинуо Са себе терет мушког накита И дугу цевку пушке шарене Пред Куршида је бесног ставио; Јесте, пред њега, царског човека!... Па шта је било?...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

и сабрано рекла: — Не дирајте човека, кључеви су у мене, даћу сав новац из касе и из ормана, накита немамо јер га нико од нас не носи. И пошла је вучена за руке, према соби где је држан новац.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Хаџи Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести. Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности