Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Она јест вожда или цјеломудрије својеја младости оставила и завјет својего бога заборавила, зане дом јеја наклоњајетсја к смерти и јеја хожденија к погибели. Вси који к јеј преходјат не возврашчајутсја на пут живота.