Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зато ли ти 'оћеш да ја тебе храним да ми ти поваздан у ковачници смрдиш, је ли? Кад ја лупам, да се не само наковањ него и земља пода мном тресе, теби је то таман спаваћа музика!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Е, ђаво те мето на свој ненародни наковањ, куд сам сад пристао с тобом! Дошло некако Илији тако при души као да се у овој октобарској ноћи изгубио и скренуо
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Показаћу свету црн гвоздени пањ: дрвеним мачем пресечен наковањ! Кроз мрачне земље, што са ланца лају, с дрвеним ћу мачем поћи на аждају!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Боје, као зарђао наковањ. Небеса Босне, на којима се догађају, јутром, толика чуда, чије узроке око не може да сагледа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Б) СУПРОТНА Батли кô бјели зец. Бијели се као тава на снијегу. Боји га се као врана скелеџије. Боји га се кô наковањ чекића. Боји га се кô свећа помрчине. Боји се као девојка од удаје. Весели као на даћи.
и уочи Божића таман да га преглође и свијет да ужди, а Циганин сваки по једном удари маљем (великијем чекићем) у наковањ те притврде.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Капетан без речи изиђе. У тишини звиждуће апсанџија, пева петао и ковач удара у наковањ. На коленима му се беле новине. Аћим дуго жмури, хартија шушка од његовог дрхтања, осећа њену тежину.
Онда се некако прибра, устаде, прислони уво уз врата, апсанџија звиждуће, ковач туче у наковањ, узе новине и принесе их снопу светлости из прозорчета под таваницом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Почеја Турчин мирит жито, а момак уз руман од кантара свеже наковањ. — Што то радиш? — пита га господар. — Ово је руманов брат исто кâ и мисец сунчев, зато ваља да су оба заједно.
— Петар ковач, — одговори дијете — поваздан је уз наковањ. — Не питам те то, но ко је у овоме селу најјачи. — У мога стрица: во Зимоња.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Из поткивачница је била јара и одлетале варнице. Чуо се удар чекића о наковањ, или лупа дрвених маљева о лимене кутије.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Зато рани зором рано Док још није данак сван'о! КОВАЧУ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Хеј ковачу! Куцни боље, Да зајечи наковањ; Гвожђе мораш покуцати Ако хоћеш што одањ. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!