Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ову планину, пуну лековитих извора и трава, и ову отровницу у овој планини, којим чекићем, питао би Блејк, на ком наковњу, и у ком диму, сково?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Клајнштетер је тог дана, у част свога госта, лично исковао на наковњу срп и једну косу, какву су Руси били наручили. Њих двојица су, затим, весело, ручали.
Црњански, Милош - Сеобе 1
понедеоника, на крову, угледаше, као живог, једног ковача од гвожђа, који је гвозденим рукама дизао чекић и ударао по наковњу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Па кад погледаш наковњу (ѕіц!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* »Стари режим је пао,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Можеш да идеш. У здравље, Аћиме Катићу! — за капетаном остадоше отворена врата. Ковач брзо и снажно треска по наковњу. Ужарену мотику умаче у воду и опет удара чекићем. Гвожђе танко јауче. У мрак, мрачнија сенка Аћимова изиђе.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
то је цвет који признаје право оку и уху да присвоје истину. То је цвет уха, бучни цвет, цвет што расте па наковњу и на радниковом длану. То је цвет говора, цвет речи мање очигледних, мање неправедних.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ману сабљом и десницом руком и удари по наковњу Марко, наковња је пола пресјекао, па он пита Новака ковача: „Ој, бога ти, Новаче ковачу, јеси л’ икад бољу саковао?
бољу саковао, бољу сабљу, а бољем јунаку: кад с’ одврже Муса у приморје, што сам њему сабљу саковао, кад удари њоме по наковњу, ни трупина здрава не остаде.