Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Придигох се. Стражар као да се прену, и погледа ме зачуђено. — Не спава ти се?... — Чујеш ли звоно? Он накрену главу на једну страну. Отворених уста бленуо је у тамну ноћ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Какво спавање — он протегли руке и зевну. — Играо сам фарбла целе ноћи. — Како си прошао? Он се само накрену мало на једну страну.
Ћипико, Иво - Пауци
— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци. Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Таласи су пљускали около, а под нама је зјапила модра дубина. Скела се нешто мало накрену, и уздах полете из наших груди. Ипак, ипак, земља је чврста... — Побратиме, замисли сад...
Посилни на великим послужавницима приносе расхлађено вино. Куцамо се чашама. — А ла вотре ѕаптé! — запе Живадин и накрену чашу. Енглескиња испи до пола чаше. Потпоручник Топлица заценуо се од смеха на Живадиново знање француског језика.