Црњански, Милош - Сеобе 2
жена нестала, а после се вратио у кућу, да посвршава послове, јер време брзо отиче, а и он је имао да оде сутра, или наксутра. Осећао је да корача по кући, као да је пун олова. Био је сагао главу од умора.
А што се тиче лазарета, то је, каже, лако. Ући ће они, сутра, наксутра, у лазарет, ако Павле буде потрошио мало. Исакович му онда рече да су Чрногорци, за попа Микаила, спремили шкопицу, па
Нека се нада. Нека се стрпе до сутра, наксутра. Глас му је дрхтао као у неког женскара иако Исакович није био то. Само, није могао да одвоји поглед са њених груди,
Није њих Росија заборавила и пашпорт им се спрема. Отвориће се пред њима, сасвим сигурно, врата лазарета, сутра, или наксутра, или кроз који дан, али ће се отворити. Добиће и медика. Болесни ће у болнице. Здрави ће кренути на пут до Кијева.
А све наслути. Исакович је завртео, срам га било, мозак њеној кћери! Понављала је, одшкринув, тихо, врата, да ће га наксутра, у својој кући чекати. Удесиће да у четвртак буде сама. Неће у кући бити ни мужевљеви хусари. Ни Текла. Биће сама.
Удесиће да у четвртак буде сама. Неће у кући бити ни мужевљеви хусари. Ни Текла. Биће сама. Месец ће наксутра бити пун. Са њене постеље се лепо види.
Зорич је одговорио, два-три пута. Одмах затим повика да је збор завршен, и да нико више нема шта да пита. Крећу наксутра. И заиста, наксутра, Мошорин оде, уз свирку и песму, као да су селидбе, у далеке земље, неки празници, и срећа.
Одмах затим повика да је збор завршен, и да нико више нема шта да пита. Крећу наксутра. И заиста, наксутра, Мошорин оде, уз свирку и песму, као да су селидбе, у далеке земље, неки празници, и срећа.
А после, и нехотице, осмехну. Трифун се хвалио да ће, наксутра, преузети команду, над ахтирским пуком, као заменик команданта.
Некакве су мађије на њему, каже, јер наксутра је понедељак, а дан Светог Трофима – као наручен. Чега све нема – рече Трифун – у Росији!