Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар је понављао, да би, да он то каже, било опасно. Како би јој то могао рећи, кад су, колико накјуче писали Стритцеском, писмо, цепали написано, јер им се није чинило довољно весело и лепо, па писали понова, како му се
А није смела ни да помисли да мужу исприча да се свака посета очева завршавала клетвама, за зета. Колико накјуче, каже, писали су писмо, са Петром, које су хтели да пошаљу, преко лајтнанта Бојанца, који се у Темишвар спрема.