Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— вели он. — Имају ники састанак. Ено и’ свију у гвардијановој камари... Па како сврши са Гргом? Бакоња сједе и налакти се. Очи су му сјактиле. На лијевој страни чела утонула му браздица у коју се Бујас загледа. — Шта ти је сад?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Велика је то ствар. Бивши рајетин, син воденичара који је с перчином умро, због начела... — застаде, налакти се и у раширене шаке смести месечасто лице. — По начелима, Аћим је мој ђак.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Буди добар да ми подигнеш узглавље. И жена која данима није могла подићи главу налакти се, па се загледа у њега очекујући. Он као љутито и мучно упита: — Баш све да испричам? — Све, све.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Јесте ли понели бојеве метке? — запита Бора своје војнике. — Јесмо, господине капетане! — Добро — Бора се налакти на сто и значајно погледа Радослава и ветеринара. Ветеринар скочи. — Слушај, Боро... То што ти радиш нема смисла.
— Он протрља руке, па погледа у Драгишу: — Где смо стали? Драгиша припали цигарету и налакти се на сто... — Хоћете ли, Том, да ми правите друштво до кројачице? — питала је сутра Полета.
Обрисао сам руком изломљена палидрвца, и добацио јој: — Како сте немирни! Она се налакти на сто, укрсти прсте и наслони на њих свој подбрадак. Погледа ме оним истим мутним очима и тихо проговори.
Воз скрену и пред мојим очима указа се пуста пољана покривена снегом... И никада више... Драгиша се налакти на сто, и покри лице рукама...
Ћипико, Иво - Пауци
Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налакти се и гледа у њу. — Машо — вели јој, — што ме оно осрамоти?... Сагријешила си се што одбјеже лудо дијете ...
Блид си, пој опочини! И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. Иво наново наточи и сит се напије. Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, про,ъетну ноћ. * Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.
Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ... Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— пожури да га запита благајник. — Не знам... видећете и чућете — одговори поп Момчило, па седе на трупац, налакти се на колена и укрсти прсте. — А лепо му стоји ова капа! — заусти Душан, али преко срца.