Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо, иди узми дора дебелога, те га води моме побратиму, побратиму Петру налбантину, да ми кује вересијом дора: хоћу исти Арапу на мејдан, хоћу исти — ако доћи нећу“.
Једнак њега љуба послушала, она узе дора дебелога, одведе га Петру налбантину. Кад је виђе Перо налбантине, још је њојзи био говорио: „Снахо моја, танка Анђелија, зар је мене побро преминуо, те ти
Па он оде тамо уз чаршију. Кад је био побратиму своме, побратиму Петру налбантину, он дозивље свога побратима: „Изиђ', побро, да ти потков платим, што си мене коња потковао, потковао вересијом дора!
Њему вели болестан Дојчине: „Изиђ' амо, да ти потков платим!“ Он изиђе пред свога дуђана; ману сабљом болани Дојчине, налбантину одсијече главу, па на сабљи главу дохитио, извадио очи налбантину; очи зави у јаглука танка, главу баци на
изиђе пред свога дуђана; ману сабљом болани Дојчине, налбантину одсијече главу, па на сабљи главу дохитио, извадио очи налбантину; очи зави у јаглука танка, главу баци на мермер-чаршију, право оде двору бијеломе.