Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сада сам знаш: Неда и Рашида биће варане док не налете на неког друга директора коме ће оно што би други могли говорити о њему бити најважније, а жена само неопходан декор.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
а што ти се ово надуло? — дохватим је за груди. — Ух! — потпоручник Александар удари се по потиљку, а капа му налете на очи. — Разумеш ли?... Свашта би било, да не угледах белца командантова.
Изнад мене не беше никога. Онда се наслоним руком на обалу и једва се извукох, решен да пуцам ако на мене наново налете... Видим неке коње како јуре. У мојој близини застаде један оседлан...
Са савршеном тачношћу људи су руковали справама, топови су урликали... Наједном се проломи нешто иза топа, пунилац налете на нишанџију, земља засу топ и људе... Али наш задатак још није био извршен...
„сортимент“ — говорио је као у заносу. — Вала, д’ умрем сад, не жалим! — и он се лупи по потиљку, а капа му налете на очи. — Изгубио си много! Било је скоро десет часова, те пожурих у дивизион да се јавим командиру.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тај смех трже га као ударац преко лица. — Па и покорићу те! — узвикну пркосно и свом снагом налете на стену први, трећи, па сто трећи пут... Догодило се то у доба када се море рађало, али талас и стена још ратују.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Шта би с тобом? — попиташе га сви. — Ето шта је било. Убих медведа, а медведица налете на мене, хтеде ме удавити, те једва главу изнесох.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Многе ноћи сам провео на исељеничком броду прибијен уз топли димњак и помицао се час тамо час овамо да бих избегао налете хладних ветрова. Све што сам имао на себи било је једно лако одело.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Трећи батаљон остаће у рововима да послужи као ослонац, ако напад не успе и Бугари случајно налете. Други батаљон је одређен као резерва.
Бајонети се зарише у тела. Самртни крици завапише. Један налете на мене, ја се извих и он ми запара шињел. Као да ми мрче свест, занесох се и падох, Таман да ме дотуче и ја управих
Признајем, нисам се ни ја осећао угодно... Мислим се, шта да радим ако налете. Сетио сам се. Бранићу се! — Светислав се насмеја, јер је видео да су они околни очекивали нешто друго.
Положај не познајемо, а не знамо ни правац одступања. Ако налете, изгинућемо и ми и они. Свесни смо тога сви, те су људи и без наређења на опрези. Ноћ је била хладна.
Али на најмањи шушањ трзао сам се. Испред нас нема наших војника. Ми смо први на које они треба да налете. А сцене од прошлог дана ковитлају по мојој свести, па ми не дају мира. Ово своје расположење крио сам од војника.
Пуцњи од стране реке све су ближе. Наши су сигурно прешли. Само се плашим једнога: да наши не налете на нас, мислећи да пред собом имају Бугаре... Сада бих опет желео да је дан и да се видимо.
Ми сабисмо главе иза заклона. Наш пук пристиже, и налете на митраљески сноп. Разлеже се јаук и наших и бугарских рањеника.
На уском простору коњи се тешко крећу, и онда сударају и пропињу. Фјодор удари корбачем свога коња, који налете на врану кобилу те ова западе задњим ногама покрај пута, одакле се једва извуче.
Да неће сада да почну? Изишао сам журно. Ракетла осветли простор као на дану. Један од војника налете на мене: — Тражи вас командир. — Где је? — Тамо, где сте данас били. — Хајде, напред! — рекох му.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
У срцу нашто страх? Вечни Бог је тврди бедем живота мог. Нашто ми, нашто страх? Зли кад у великом броју Налете да прождру мој пут, Кроз шуму мача и копља Јасни поглед мој продре као дан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Паника се пренесе и на њихову позадину. Гледам са осматрачнице како једна бугарска хаубичка батерија у бежању налете на наш стрељачки строј. Сколише је са свих страна наши пешаци. Ухватише је. Али, шта вреди!
Запали су у сноп митраљеза. Уто налете мој сеиз са коњем. Иако су војници наваљивали да јашем, да бих што пре умакао из овог убиственог простора, одбио сам
Дах смо зауставили, али срце бије, кожа се јежи, а нерви све више затежу... Прође... Али налете други... Чује се неко хујање из ваздуха... Мускули задрхташе, а рукама покрисмо главу... Хук је све јачи... Гррр-у-у..
Наша малобројна пешадија још се држи у рововима и одбија налете све нових и нових јуришних таласа. Бугарско „Уре!“ и наше „Ура!“ измешаше се.
Возари секу запрежнице палих коња, а послужиоци на рукама гурају топове. Један воз успе да окрене, али налете на сноп митраљеских зрна, и читава запрега сручи се на гомилу. Остали возови се рас пршташе.
Омакох се... Пустио сам дизгине. Коњ налете преко мене и паде стрмоглавце. Неко камење сручи ми се на леђа. Отворио сам очи.
Ножевима... Очајна. Ми нисмо имали резерве, док су Бугари били многобројнији. Ту пробију наш фронт и налете на батерије. Наши су се у одступању тукли, бранећи сваку стопу, док су артиљерци гађали на картеч.
у једном заносном јуришу, као у трансу, трупе које су наступале од Метери Степе, средином вертикалне пречаге, налете и приближе се врху Кајмакчалана. Прича се да су се одигравале болне сцене. Љубећи своју земљу, гинули су.