Употреба речи налету у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Док сунца сија и један трачак другови биће псето и мачак. Толико пута рибу ти отех у свом налету грубом, варка те многа и брза нога спаси пред мојим зубом. Било па прошло, нек буде мир, секиру ратну бацам у вир!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Неке коморе и муниционе колоне, које су биле спремне за прелаз, окретоше уназад и у бесомучном налету, без команде и реда, газећи стоку и људе, полетеше ка оном једином прелазу на мртвој реци Битви.

Нашли смо га. Био је окружен официрима и баш је тада објашњавао: — Дакле, разумели смо се. У једном налету, треба освојити њихове положаје... Александар приђе и представи се.

— А, Јоцо, јеси ли дошао?... Слушај, богати! Моји су сада извршили јуриш и у једном налету освојили њихове положаје. Наредио сам да се одмах укопају...

Поља су пламсала и тресла се од паљбе топова, пушака, митраљеза и бомби. Она „рита“, боса и изгладнела, у неодољивом налету ускакала је у непријатељске ровове. Ћувици су падали један за другим.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

А брзо ће, опет, друже — је ли? — Хладни ветри у налету злом Смрачити га; и листови свели Ваљати се прашином и тлом?

При налету дивљем нечастивих сила, Кад вера трне пред ликом расула, Ти си увек била моја добра вила Поноса и спаса, и светиља

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Иако их не видимо, осећамо их при најлакшем поветарцу. При олуји не могу ни велика стабла да се одупру налету тих делића. Зато је ваздух стварна супстанција, иако је као такву не видимо.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

У једном налету ветра одлетео ми је шешир са главе и све што ми је остало да је покријем, био је један црвени фес какав носе Срби у

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

„Варда... Чувај... Варда!“ — разлегали су се узвици људи и врисак жена, при налету дивљих, босих коњаника, у кошуљама са задигнутим рукавима.

Хајте брже! И као кад бујица пробије брану, тако и пукови српски похрлише кроз продор и, у херојском налету рушећи препреке, преко таласа крви, уђоше у своју земљу...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Други су вукли рањенике. Неки коњи су јурили без јахача. Топови у бесомучном налету руше ограде, обарају дрвета, пробијају се кроз врзине, преко јендека... — Свршено је — рече потпуковник Петар.

Међу њима лежали су мртви војници. Руде поломљене. Једна кара у налету била је пребачена преко топа. На нечијем топу стоји запрегнут само рудни коњ, левак. Дешњака је одвео возар.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности