Матавуљ, Симо - УСКОК
Дијете много више наликоваше на Милицу, него на матер. Тада заграјаше што које: — Е, не ваља тако, Драгићу! То није лијепо!
Најшира ловћенска долина, Цетињско поље, наликоваше на какво слеђено језеро; само на једном рубу, под брдашцем једнијем, црњаше се дугачка двобојна зграда, цетињски
На њему бјеху мантије, а на глави повисока, црна, свилена капа. Наликоваше доста на брата Сава, само што му образи бјеху протегљастији и утонули и што је имао дугачку просиједу браду.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Гроф им ни рекао није куд их води, но им је причао о другом којечему. Пшенелов дворац наликоваше Венцелову, само што мањи бјеше; башта, авлија, приграде — све то бјеше у бољему реду неголи у онога.
А бјеше крупна људина тај поп. Мањи нешто од сердара, а ни мало ужи у плећима од њега. И наликоваше му лијечак у лицу. Разумије се, (у оно вријеме) бјеше обријан и носаше перчин, као и сваки други Црногорац.
“ опет ће Милић. „Звасмо га Јанко Котаранин. А згодан мимо момка, гле’те! Би ли рекао да спава!“ И заиста, Јанко не наликоваше на мртваца; његови бијели образи, као да ће се насмијати до мало; његове веђе као да ће се отворити, кад се момак
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности,