Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама томе се пак чуди и у себи говори: Девојка Како он то будавши светлији од сунца с једним од блата с човечом наликом да беседи? Та ово је само на небу божија столица, тела на себи нејма, а девојку љуби!