Милићевић, Вук - Беспуће
Он је горе био постао сасвим други човјек, не наличећи ни најмање на онога трбушка, са лицем за шалу и за смијех, са дебелом цигаром у зубима која му се вазда гаси, са
И дан се теглио прљав, кишан, блатан и туробан, не наличећи ни на дан ни на ноћ. И он је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је тргла нека лупа из ходника, око