Употреба речи наличја у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Сви се Јанку обрадоваше, али се у себи чуђаху видећи га блиједа, утонулих и зажаренијех очију. Зид с лица и наличја бјеше већ готов, а ластавице мало што недовршене.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Овај осећај светости мора да остане наличје, од наличја не треба правити лице, стварност дневи. Кад хоће да постане стварна, као дан, светост постане одурна.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Тај белег који се све више оцртавао у њеној лепоти имао је и своје дејство са наличја: неки посетиоци, обдарени да то осете, у овом су хану доживљавали стрепњу од нестајања од које би, касније, оболевали.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

При томе је нећемо толико посматрати с лица колико с наличја, такорећи – с обрнуте стране. Они, наиме, доста дуго – и у деветнаестом и у двадесетом веку – упорно прекоревају

Зато се понекад чини да су искошене, па чак и с наличја дате. Тада их с напором распознајемо, јер изгледају деформисане, и тешко их повезујемо у смислену целину.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Или би можда боље било рећи уз наличје, будући да је Парапута живо оличење таквога наличја, као и сви они „божји људи” којима је Станковић управо са тим речима у наслову посветио засебну збирку прича.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности