Употреба речи налије у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

стопе у песку избрисаће наше Исти топли ветар, који нежно свима, Нечујан, отвара срце цветовима, Да нове светлости налије у чаше.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

¹¹ У Босни, а и у другим крајевима, „жена која не рађа налије воду у чизму свога мужа који се вратио с пута, па попије ту воду“.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Баба му то дâ, а он узме тигањ и метне у њега гвозден клин, па налије воде и метне над ватру; кад се вода угрије, а он заиште од бабе мало соли и баба му да, те је посоли; кад вода узаври,

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

што на свету постоје типови као што је Мишелино, и што је асфалт таман и мокар, и што се чаша замагли када се у њу налије хладна пивчуга са белом крагном, и што може да се до бесвести база улицама и виче неком леваку: „Ћао!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Од комарца ребарца, Од мушице душице, Једну коцку шећера, Да мој драги вечера; У решету ракије, Да се драги налије. 4 Цуцу, роде па роде, Ујак бере јагоде.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Баба му то да, а он узме тигањ и метне у њега гвозден клин, па налије воде и метне над ватру. Кад се вода угрије а он заиште од бабе мало соли, и баба му да, те је посоли.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Узми, кад ти дајем! —Хоћу, хоћу из поштене руке, — те испије чашицу. —На и теби! — обрати се момчићу и налије. —Хвала! —Што нећеш? —Деде, узми, Марко! — нуткала га мати. Узе и испи до половице. Девојке гледају.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Трска. Којој се жени не држе деца, када затрудни, треба да одсече трску, налије у њу вина, умеси девет колачића и узме један стари нож, па да то све зашије у платнену кесу и (уз друга врачања) пусти

Ћипико, Иво - Пауци

Из једне бачвице на току налије му чашу, па кад је Раде испи, вели му: — Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у

— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије. Попивши сваки своју на искап и, руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.

Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Кад захвати воде из бунара, запита од ње Христос дати му тестију с водом, што ли је било, да се налије. А она му рече: »Та ви се тужите и грозите од нас, а како то ти, будавши Жидовин, од мене Самарјанке воде иштеш пити?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности