Матавуљ, Симо - УСКОК
Браственици с бјегунцем, скренувши налијево, брзо стигоше за један хумак, гдје је било драгово браство, осам кућа, прилично размакнутијех.
Одједном потекоше једно другом, али се на вријеме одмакоше, једно надесно, друго налијево, не губећи у томе мјеру играња. Најзад, брзијем полукругом измијењаше мјеста. Тако је игра текла уз пјевање и пуцање.
од плећа; прегледа је озбиљнијем изразом са свију страна; премјери је прегнутијем палцем у дужину; диже је навише, налијево, десно, према оку, па поче: — Кутњи ти је стожер и ове године тврд! Јâрог жита, канда, биће доста, али сијена жље!
Од њега налијево, наовитак, сјеђаху исто тако још тројица оружанијех младијех Црногораца. Иза њих, у углу камене клупе, бјеше прислоњен
Ложница му бјеше налијево, одмах до мађупнице, једна од најгоријех соба, јер је примала свјетлост из дворишта, и то преко сведеног, готово
са стране на четири-пет корака размака; Маркиши и Пери даде знак да буду на крајевима крила; Лабуда и Грубана посла налијево, а Јола надесно, до Јанка. Нечујно, као сијенке, момци западоше — полијегаше ничице.
Око ватре сјеђаху четворица оружана, подбријана и под фесовима, те не могаше разабрати ко су. Стока је пасла налијево. Он се ушуња у стоку и узнемири је. На то чобани поустајаше и један рече: — Да није звијер? — Не бих рекао!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
То је страхота!... ПРВИ ТУРЧИН: Сирота жена! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Још није видела!... Бабо, сад гледај доље, налијево, још мало ниже Стамбол-капије; онђе на ћошку... (Стана гледа наново.) Видиш ли сад?... СТАНА: Он је!... О, да сам ја!.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал' ето ти славнога Лазара: када виђе госпођу Милицу, уд'рише му сузе низ образе; он с' обзире здесна налијево, те дозивље слугу Голубана: „Голубане, моја вјерна слуго, Ти одјаши од коња лабуда, узми госпу на бијеле руке, пак је
на ноге лагане, обрну се и два и три пута, сав се чардак из темеља тресе; па потеже сабљу зарђалу, ману сабљом здесна налијево, те он Мини одсијече главу, па повика из грла бијела: „Сад навал'те, моја аргатијо! Нема вама Мине од Костура!
Ако л’ ми се вјеровати нећеш, када будеш вису на планину, погледаћеш здесна налијево, опазићеш двије танке јеле, — сву су гору врхом надвисиле, зеленијем листом зачиниле, међу њима бунар вода има; онђе
То је Марко послушао виле: кад је био вису на планину, погледао здесна налијево, опазио двије танке јеле, — сву су гору врхом надвисиле, зеленијем листом зачиниле; онђе Марко окренуо Шарца, с њега
“ Ђевер снаши тихо одговара: „Снахо моја, Хајкуна ђевојко, обазри се здесна налијево, па погледај оног ихтијара штоно сједи, као ефендија, у црвеном стиском тетривану, б’јела брада прси му покрила: то је