Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом почну да легну спавати.
да преноће, „јер, — веле, — може бити ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли заноћити“, — па тако ту и остану. Наложе ватру велику, вечерају и спреме се да легну спавати.
Онда цареви заповједе те се лисица распори и срце извади па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце. Како тица изгори Баш-Челик погине.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом почну да легну спавати.
језера да преноће, „јер“ веле „може бити, ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли заноћити“ па тако ту и остану. Наложе ватру велику, вечерају и спреме се да легну спавати.
Онда цареви заповеде те се лисица распори и срце извади па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце, како тица изгори Баш-Челик погине.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Па требало је да су већ дошли — одговори Аћим, као забринут што још нису стигли. Рече им да наложе ватру и уђе у општинску судницу. Наложише велику ватру и из оближњих кућа донесоше неколико бакрача ракије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом пођу да легну спавати. Тада вели онај средњи брат: — Ви спавајте, ја ћy ноћас
да преноће, „јер — веле — може бити, ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли заноћити“, па тако ту и остану. Наложе ватру велику, вечерају и спреме се да легну спавати.
Онда цареви заповједе те се лисица распори и срце извади, па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце. Како тица изгори, Баш-Челик погине.
Слуге часом наложе ватру, па узму саксију те га запрећу. А пјево пушта мијех воде, те сву ватру погаси, па се извуче. Па опет запјева: —
Ћипико, Иво - Пауци
— прихвати сестра и привине се боље Радивоју. — Добро је! — закликташе Радивојеви друзи, и часом пиштоље натегавши наложе, и цика пиштоља разлијеже се чаршијом... А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Мале растом преносили су већи другови на леђима. Неки су покушавали да наложе ватре, да би се загрејали. Али гране су биле влажне од кише, а из дрвета се истезао модрикасто жућкаст дим, који нас