Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Зазираће отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен. Но још би’ вас нешто молио. — Шта? — Да ми се дате намалати у мојој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова једним наџаком убио.
— Немајте бриге, село није далеко, онде је баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро намалати. — Па хајд’ нек’ буде. Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера. Нашао га баш у цркви где мала.
Софра извади све парадне ствари: чакшире, чизме са сребрним мамузама, доламу, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се намалати, али, наравно, са наџаком у руци. Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов. Сад уђе у биртију.