Употреба речи намамила у књижевним делима


Ћипико, Иво - Пауци

—А да, са својом маћухом, — настави Павле. — Али како рекох, веле да није он крив. Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

сви врве у цркву да се поклоне частном крсту, а мени је о једном послу мисао тражећи свуд и облазећи кога бих нашла и намамила ко би са мном био.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности