Употреба речи намамљује у књижевним делима


Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

348 У пресудноме тренутку, кад се злокобно почну укрштати две људске судбине, дакле онда кад Аранђел Исакович намамљује своју снаху у постељу, са подигнутом његовом руком дићи ће се и велика сенка на зиду: „Она је била ту, близу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности