Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
рек’о би да ме је бегенисала; јербо, кад год прођем поред ње, а она се увек ондак сети па намешта мараму и зулове, па намешћа уста и пòглêда ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: »Како ти је, Нићо, брез жене?
« — »Него?« пита Сока гркиња. — »Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!... да намешћа зубе и вилице... ако коме треба фалишан зуб — рекла је гђа Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа