Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У СРЕМУ Убава Фрушко, дивото моја, у теби нема врлета горостасних, ти се не намећеш поносном небу, не Нудиш му љубави твоје пружајући му голе, камените руке у разблуди силовитој; ти се смешиш, само се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
не да му натраг одговара преко, да рече: »Море тко си ти, откуда ли, те ти ли си се нашао да мене тефтишиш и на очи ми намећеш што ја чиним? Како ли си смео ти и доћи ту преда ме сотим гласом?« — штоно се и стоји цару — у свачем је слободан.