Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ „Честити везиру, они који је отуд пошао а к нами не дошао”, одговоре простосрдечни старци. | 5 Лав и Магарац Лав и магарац пођу у лов.
да смо ми и од лабуда бељи, — то је памет, и ако баш нико то неће веровати; хоћемо ми јер нам је то драго; то је нами доста, он нас вара како ми запевамо. Хоћемо ли да нам он много говори и да нас чини смејати се?
Но он нам се руга тако нами похљепствујући, он нас за будале држи и вара нас. Ништа за то, то ми и желимо. Ако ли би њему пало на ум да он за
Ништа за то, то ми и желимо. Ако ли би њему пало на ум да он за љубов истини другојаче поступа, да нами противослови, што ми утврждавамо да он одриче, и што ми велимо да није и да не може бити да се он усуди рећи да то
самољубија, | или, што је најгоре, из високоумија, зашто она три прва даду се с временом поправити, а ово последње кад нами облада, неће већ да нас пусти. Да што ћемо сада?
ακουστέον και παρά των εχθρών την αλήθειαν και διορθωτέον, совјетује Плутарх; да слушамо што и наши непријатељи о нами говоре, да се не срдимо, па ако у чем без пристрастија познамо да они имаду право наше недостатке обличавајући, да се
Меру, дакле, у говорењу. Ко говори о другима зло пред нами, и о нами ће пред њима: не говоримо, дакле, зло о другима, разве кад је зло јавно, познато, и кад може неповинима
Меру, дакле, у говорењу. Ко говори о другима зло пред нами, и о нами ће пред њима: не говоримо, дакле, зло о другима, разве кад је зло јавно, познато, и кад може неповинима повредити;
Ћутећи мислили су у себи: „Нек' је нами добро овде, а одунд се јоште нико није дошао тужити да му је зло.” Но и томе се већ људи домислише, пак почињу баш и
Ми се чудимо другима што неће да се освесте, а они са своје стране не могу да се довољно начуде нами, а себи неће нико да се чуди.
Прво, да излишње љубопитство многима на вред бива. Мало нам је о нами и нашима стварма мислити и старати се, него хоћемо и туђе тајне да знамо.
Истребљујмо, дакле, из рода нашега такове обичаје, не дајмо им нигде међу нами станка ни конака. Друго чему нас учи ова басна ово је: да гди су зли градоначалници, зло ту стоје грађани; но гди је
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све беше одавна нестало међ нами, И љубав, и мржња. А наше две стране Душе осећаху, ипак, кô у тами: Кипе две-три сузе још неисплакане.
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Оде ти, серце, далеко!“ шапутала је Ана. „Доведе нас овамо, и остави, па шта им драго, с нами.“ А имала би да му прича, и више, што нитко не зна што е и како е.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Једно је свршено. — Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. Тако се сврши „совјет“. Разиђу се.
— Е, шта ћемо, морамо се за децу побринути, кад умремо да не рекну: гле, шта су нам оставили. — А шта су нами оставили? — Е, други је свет онда био.
— Сваки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити. — Хоћемо ли још кога с нами повести? — Можемо Чамчу; штавише, можемо га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити.
— Да ти је просто! — Па онда кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с нами, па га не можемо сама оставити.
— Како? — Поручила ми је да ће доћи у Будим. Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами! — Шта, да ускочи, да је украдеш? То бити неће. Па каква је то девока која год оца, од своје куће бежи?
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Одговарам: која је нами корист од једног језика, којега, у целом народу, од десет хиљада једва један, како ваља, разуме и који је туђ матери
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Брат. — Зато је тако дубоко). Могу да буду и стиховане (— Куга је у Срему. — Није него у трему; — Вами ваше, нами наше! рекоше баше. — Све наше, ништа ваше! — рекоше паше).
Много имао, свакоме дјелио: некоме капом, неком шаком, нами, браћо, који овђе сједимо, свом врећом, а тебе ће господ Бог сваком срећом!
— Да бог да! 9 Ево наше шесте и, богме, честе. Бог је створио небо и земљу а нами дао у главу памет и разум. Па 'ајде, браћо!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, ако је што добра у нами, то нам је мило гледати, то добро видимо и томе се чудимо; а што нам није мило видити, то за леђа мећемо и добро
Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена кад се је међу нами говорило: „Боље је шест вранаца у каруца него шест школа у глави.” Сад се је време преокренуло.
живили, и ми и[х] не познајемо разве само по имену, а оне којима су они добро чинили, ни по имену, ништа мање они су нами мили и драги баш како да смо ми у њи[х]ово време живили и као да су нами сва она добра учинили која су они, сам бог
добро чинили, ни по имену, ништа мање они су нами мили и драги баш како да смо ми у њи[х]ово време живили и као да су нами сва она добра учинили која су они, сам бог зна коме и коме, сотворили и показали.
гледајући изображенија њи[х]ова; чини нам се као да су до јуче на земљи били и жао нам је што нису и данас међу нами. Ако је цар ко од њи[х] био, уздише за њим у прсима нашима срце наше - зашто такови цар да нас остави!
Откуд се ова чувствованија рађају разве из самим богом у словесну душу уливене благодарности. А кад су нами туђи благодетељи тако пријатни и драги, колико већма морају нам бити наши?
А кад су нами туђи благодетељи тако пријатни и драги, колико већма морају нам бити наши? И, зато, с тим нами ништа није задовљесотворено ни поможено да и[х] ми сами познајемо, помињемо и љубимо; то је нами весма мало; него
И, зато, с тим нами ништа није задовљесотворено ни поможено да и[х] ми сами познајемо, помињемо и љубимо; то је нами весма мало; него [х]оћемо, ако је икако могуће, да и[х] сав свет позна, спомиње и љуби.
Останите, барем, те ручајте с нами, пак онда идите збогом куд [х]оћете.” Опростимо се ми и изиђемо из његове собе. Рече он нешто латински другим децама,
Ту ћемо вас држати, ако хоћете, три месеца или три године, да ни паре не потрошите. Ако ли вам се смили, останите с нами за живота; нами ће тако мило бити, колико да вас је бог с неба к нами послао.
Ако ли вам се смили, останите с нами за живота; нами ће тако мило бити, колико да вас је бог с неба к нами послао. Видите ли какви смо ми момци (све нам ово први од њи[х]
Ако ли вам се смили, останите с нами за живота; нами ће тако мило бити, колико да вас је бог с неба к нами послао. Видите ли какви смо ми момци (све нам ово први од њи[х] гречески беседи); овакови нас има, фала богу, у
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И, најпослинак, шта је намика до тога, него реци ти мени: је ли вра-Брне... душеван нами? Кињи ли нас он, кâ шта је чинио манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина. — То је истина! — рекоше сви.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
овдена чала Крај гробна крста дрвена, мала, И кад већ дрво трулеж заплени, Долази камен да га замени: Кад већ и нами црвоточ прети, Тада се Србин Вишњића сети. Још није касно црве сатрести, Још каткад стижу лековне вести.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће! И у земљи твари мале, осетећи пролеће, све у радост они стале, скоро идут у цвеће.
Да видиш ово дете, друже! Чини ми се, нема лепше Баш у Бечу, царском граду, а камоли в Новом Саду. Лице, нами кажу, њено смертним да није рођено; Нису њени оци земни, — бити морају небесни.
и у нашеј власти Само суште создатељство чрез љубови сласти; Ми смо доста једно другом, доста за потомство, У нами сва сокровишта, ту наше лакомство; Свако наше внушеније, сваки подвиг т'јела, Дволична су душе наше једносуштне дјела.
Победу славјашч појемо, Једногласно и зовемо: Јако с нами богов бог! Јован Пачић ПРИ КОНЦУ ЛЕТА 1825 Скорбно копчам старо доба лето.
смо споменик му што скорије дићи, при чем смо и пештанске младежи одјек добили и све друге позивамо да се у тој намери нами придруже.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Наточ'-де ми једну, Мићане! — „Требало би, каже, на Мајданце 'нако јуначки ршум учинити; јер доста су и они нами и овој нашој светој ћаби јада задали. Добро то, вели, знаш, шта би ти, каже, говорио!“ — „Знам, ама како ћемо?
Учи, 'оџа и ја сам учио! Ту сам 'нако кесеџијски ручô и покупио нешто намета. И данас се од тог, међу нами буди речено, помало беслеишем и дуваним. — „Мајданци, на скуп!“ Скупише се.
Не знам ти ни казати. То ти је некаква варица, нешто шарено, нешто буди Бог с нами! Траже од Земљане Владе да нам изволи да се више не зовемо само Србови кô до Косова, већ српски, прекославни, школски,
) О, зар ћорава* наша Земљана Влада, гôд јој њезин! (паде са столице). Зато нами, грдна рано, све ћораво и иде у овој земљи! Судац (улази с доктором): Шта је то?!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће! И у земљи твари мале, осетећи пролеће, све у радост оне стале, скоро идут у цвеће.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Требало би вас прогонити због средњевековних идеја. Тајанство, аналогија, невидљиви укрштаји, буди бог с нами! — парадирао је најбољи математичар „тројке”. — Сваки чвор, господо, има свој логаритам.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
и будући да филозофи оно само испитују што се не може пронаћи, зато су на различите секте подељени, оставивши нами камен мудрости истраживати, који је већ у нашим рукама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на колену а десном перо накрпат — говорити налбантин — поткивач наљећи (наљести) — наићи намастир — манастир нами — нама намјера — (значи и:) случај, срећа, удес намоловати — насликати наодити се — находити се, налазити се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ Колико је маечак огањ, а колике ли велике ствари пожиже; тако и човечији језик — мала је вешт у нами, а врло големо зло чини. Отворен је гроб њино грло; са своји језици лагаху, суди им за то, боже!
пуних војске и боја и свакога немира, и не теку тако воде поточне, коконо што крваве реке теку, како да се је на нами извршило Давидово прорицање: »Преложи у крв реке њине« и источнике њихове, зато да се не имаду одашта напити.
наши непријатељи у разбоју да их покаже: да разбијају и прогоне злотворе којино на нас мрзе и злобе нам, носећи се с нами и обеђујући нас, да их Господ с крстном силом низложи под ноге наше да би ми достанули покој и мир у нашем
Из потаје трчањем приближава се к нами наша смрт. И време овога нашега живота трчећи пролази и никаква станка ни опоришта нејма у себи.
наша изађе и лети горе к теби, ка птица ваздухом, — а ти хитро, с мирном помоћу, с масличном гранчицом, долећеш к нами у сукоб.
Нити нигде на свету има међу људма таква бирова оштроумна, трезна, незаборавна, како што је у нами наша усумњивана свест, те удиљ боде и страши судећи нам за сваку нашу неваљалу скону.
нас мрзе, ама сатреће их скоро десница господња и нам ће на њих у помоћ бити, те ће од нас прогнани бити и падати пред нами од божије сабље.
И стрељати ће нас одзгор и бити градом и ледом и громом и с треском и учинити ће пред нами земљу кано од бакра да је; нити ће нам свога рода издавати.