Црњански, Милош - Сеобе 2
Далеко је до Осека. Стићи ћу ја још до Беча, и до Бестушева.“ То је опет био онај високи, охоли, Павле, са намирисаним брцима, кога су знали годинама. Перикмахер му је био то јутро удесио златну косу и она је треперила у увојцима.
Госпожа Фемка је, неким чудним осмехом, посматрала тог стаситог, високог, официра, са намирисаним брцима, који је тако широк у раменима, а тако узан у пасу.
Гроздину је било мило да чује да му је гост дошао само на дан, два, у госте. Због Трифуна, био је омрзнуо и Павла, са намирисаним брковима. Испитивао га је, надугачко и нашироко о одласку у Росију, а разговор је отуд враћао на Трифуна.
Они су обожавали тог стаситог, високог, официра, са намирисаним брцима, који није само пристајао да са њима игра, магарца, него и да га јашу, као магарца.