Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
за кревет интересирати — давати новац под интерес искрењаго твојего — твога пријатеља искусурати — изравнати, намирити испит — веридба момка и девојке пред свештеником ич — нимало Јабана — туђина јабанац — туђинац јарица — пшеница
пада брашно Набелајисати — наићи на несрећу, настрадати назиме — свиња од годину дана назор — силом насулити се — намирити се Оварисати — умети се снаћи одаџија — служитељ у надлештву одељак — онај који се одели из задружне куће
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза? Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити. Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... ’нако без кривице, по туђој поруци.
!... Гле, кâ да је сад из воде извађен. Па ти си слаб, братићу!... Чекај, сад ћу ја тебе намирити. И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и једно ће ти унуче умријети, ама ће ти једна од двије снахе помашити мушко дијете, те тако, кад Бог ’оће, штету намирити.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
к њему на дно мора, и дозвавши га кажу му за што су дошли; а он им из ковчега одговори: „Како ћу вас ја из ковчега намирити, кад нити видим вас ни онога око чега се свађате? Него ме изнесите на бријег па ћу вас онда намирити.
Него ме изнесите на бријег па ћу вас онда намирити.” Ђаволи онда одмах узму ковчег с Премудријем те изнесу на бријег. Кад Премудри изиђе из ковчега и узме у руке од
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Је ли доста теби четвртина? — А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. — Све до једнога. — Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— градитељ наједанак — наједанпут накладен — изнесен, постављен налет је било — далеко од нас (нека буде отерана) намирити се — бити задовољан на облажај — у походе нафака — издржавање не копај трица — не причај којешта ножице — маказе
Ћипико, Иво - Приповетке
— Јеси ли видио? Учини добро дило! Узми је на радњу, даруј је, и све јој криво. — Тада се обрне њој: — А ко ће мене намирити? Господин бог! А? Колика би штета, видила си; ко ће ми је надокнадити?
Ћипико, Иво - Пауци
Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит', ако не, ваља намирити „празно за пуно”. Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит' на ледини.
У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.