Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
тога поља, у заплећу врлетног брдашца, било је, а и данас је, подуго и повисоко здање од сивога камена; здање Богу намијењено — цетињски манастир.
„Ма не рече ли ти, малоприје: онај коме је намијењена?“ „Рекох!“ „Па ти знаш пословицу: није што је коме намијењено, но што је коме суђено!“ „То бива понекад, али у овакоме послу, е!“ рече медик а заврти главом, незадовољно.