Употреба речи намолити у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Но ево невоље, старац Јаков виче једнако: „Не смем, те не смем, посећи ће ме Турци.” Молим, намолити не могу, а претње ми не помажу.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Све узалуд! Страхиња наумио, па га не можеш никако намолити ни одвратити. Она се исплака, што никад дотле; изјада се Страхињи на Живана: рече да се можда неће ни удавати кад јој

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде. Тек кад нам тако неко дође, онда још и ’оће, а иначе не можемо је намолити. А тако радо слушамо и ја и Неколајевич. (Ту се »Николајевич« мало почеша иза врата, ал’ не рече ништа.

Црњански, Милош - Сеобе 2

прича да је имао ту лепу дивљушу, странкињу, међу Бечликама – људи, који су се надали да ће се госпожа Евдокија дати намолити, ако не данас, онда сутра.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Засад управо у Беч. ЈЕЛИЦА: Ах, како вас бенајдигујем! АЛЕКСА: Зашто? Изволте и ви намолити господина оца да вас води горе, пак можемо заједно путовати.

ЈЕЛИЦА: Зар није умрла? АЛЕКСА: Кад ви дођете, мора проживити да наново од муке умре. ЈЕЛИЦА: Ја ћу мога татицу намолити да ме за вас дâ, као што је Цулима свога оца намолила.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

приветствују И что по њем следујет здје пророчествују: Сирјеч, да јест било и после ће бити Да се свака госпа даде намолити.

једне, друге су стидљиве, Многе преко тога јоште су ћудљиве — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и оне дати намолити.

— Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Калуђерски живи сасвим сека-Неда, Нит' хоће у очи коме да погледа; Затвори се сама к'о дувна у кући, Кроз пенџер

Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Из саме итике и Свете библије Разговори јесу госпође Марије; Нит се она пече о овоме свету, Нов сваки час чита

Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Лепа Фема не зна јошт пољубац што је, Већ уз харфу псалме Давидове поје.

јој дурма о светињи слово, Срце за чистоту умрети готово, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. „Кога љубов силна [може] одолити, Кога ли Купидо себи покорити?

Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Госпа Ружа шета кано пауница, Често господару не да белог лица Пољубити.

Дакле, уклонт'е се, страни, Јер коме је дужна, и ономе брани. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Дању-ноћу Савка на небо уздише, Како звоно чује, таки метанише.

спава, само о молитви снива, Замазала свеца што често целива, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. О дружеству ко сме слово рећи Тоди? На сенку се срди што поред ње ходи.

Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Пре би досад вода громови севала, Славујевим гласом сова пропевала, Пре би сунце зрака лишило се свога Досад него

Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Сами чест немаду поете код Сове, Зато што от љубви издају стихове.

Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Што је годер змија у морској глубини, И што је год звери у шумској пустињи, Да су све у једној жени ове ћуди, Не б'

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности